Fiksiranje cena i restriktivni sporazumi najčešći primeri kršenja propisa

„Najčešći primeri kršenja pravila zaštite konkurencije bili su fiksiranje cena i restriktivni sporazumi, kao i neki oblici takozvane kartelizacije, kada se nekoliko proizvođača između sebe dogovori da podeli tržište“, kaže predsednik Udruženja kompanijskih pravnika Vukašin Petković u razgovoru za Biznis.rs.

Zato su programi usklađenosti poslovanja sa pravilima o zaštiti konkurencije važan alat za kompanije i u svakodnevnom radu smanjuju potencijalne rizike za kršenje ovih propisa, rečeno je na radionici koju je Privredna komora Srbije organizovala u saradnji sa Komisijom za zaštitu konkurencije.

Vukašin Petković ističe da je ovo jedna od najvažnijih edukacija namenjenih kompanijskim pravnicima, ali i ostalim zaposlenima, posebno imajući u vidu evropske integracije, gde jedan od važnih aspekata predstavlja primena propisa o zaštiti konkurencije, kako u velikim tako i u malim preduzećima.

„Potrebna je kontinuirana edukacija zaposlenih kroz višemesečne treninge, kako bi oni bili spremni da se obrate stručnjacima ako na terenu primete situaciju koja može biti potencijalno problematična“, smatra Petković.

On naglašava važnost radionica Komisije za zaštitu konkurencije i Privredne komore Srbije (PKS) organizovanih na temu usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije i najavljuje njihovo održavanje i u ostalim gradovima Srbije.

„Kao jedan od važnih aspekata istakli smo nedovoljnu sektorsku edukaciju u okviru kompanija, od komercijalista na terenu do rukovodećih ljudi. Potrebno je kontinuirano učenje, kako bi na samom terenu mogla da se prepozna potencijalno problematična situacija“, ocenjuje Petković.

Praksa pokazuje da je Srbija od vremena donošenja Zakona o zaštiti konkurencije 2005. godine, koji je nekoliko puta menjan u pozitivnom smislu, na mnogo višem nivou. Stvaranjem konkurentnog tržišta obezbeđuje se ponuda boljeg kvaliteta i po konkurentnim cenama, pruža se podrška ekonomskom razvoju, a korist imaju krajnji potrošači.

Naš sagovornik ukazuje da do kršenja pravila može doći kada velike firme kupuju druge kompanije i u takvim primerima je praksa da se obrate Komisiji za zaštitu konkurencije kako bi dobili odobrenje kojim bi se izbeglo ukrupnjavanje segmenta koji omogućuje monopol. U Srbiji se smatra da je u dominantnom položaju kompanija koja drži 40 odsto tržišta.

„Komisija za zaštitu konkurencije je jedan od najznačajnijih organa privrede Srbije i, generalno, zaštite tržišta. Kompanije se dosta bave tom temom, pre svega zato što krovni Zakon o zaštiti konkurencije u priličnoj meri štiti poslovanje domaćih firmi u odnosu na neke strane investitore koji su finansijski moćniji, a ne vode računa o konkurenciji“, zaključuje Petković.