Grupno finansiranje u Srbiji bez regulative, iako je zakon najavljivan više puta

U Srbiji već dugo postoji izražena potreba za diversifikacijom izvora finansiranja, naročito u sektoru malih i srednjih preduzeća koji se suočava sa ograničenim pristupom tradicionalnim finansijskim instrumentima. Istovremeno, investitori u Srbiji raspolažu relativno ograničenim mogućnostima za plasman kapitala.

U kontekstu inicijativa usmerenih na oživljavanje domaće privrede, alternativni modeli finansiranja dobijaju sve veći značaj, među kojima i model grupnog finansiranja (crowdfunding).

Grupno finansiranje (crowdfunding) je institucija prikupljanja novčanih sredstava od većeg broja ljudi za realizaciju određenih poslovnih, umetničkih ili humanitarnih projekata.

Postoje četiri vrste grupnog finansiranja. Donacijski crowdfunding namenjen je humanitarnim ili neprofitnim organizacijama, nagradni funkcioniše po principu nagrađivanja sitnim poklonima, a na kraju i dobijanjem proizvoda za čiju realizaciju su se prikupljala sredstva, investicijski crowdfunding (crowdinvesting) je najpogodniji za ulaganje u preduzeća u povoju, a ulagačima najčešće nudi partnerstvo ili učešće u vlasništvu, i napokon crowdlending – odnosno mogućnost mikropozajmljivanja.

Zakon najavljivan više puta

Ova oblast poslovanja u Srbiji nije normirana posebnim zakonom, iako je Narodna banka Srbije u više navrata najavljivala njegovo donošenje. Prve informacije da se takav zakonski predlog priprema stigle su iz ove institucije u javnost početkom 2021. godine.

Srpska centralna banka za Biznis.rs je potom početkom 2024. godine navela da je Nacrt zakona u fazi usaglašavanja sa drugim zakonima i propisima, sa potrebama prakse u našoj zemlji, kao i sa odredbama Uredbe EU br. 2020/1503, kojom se uređuje ova materija.

Kako ni posle skoro dve godine takav zakonski predlog nije ugledao svetlost dana, pitali smo NBS u kojoj fazi se nalazi zakonsko normiranje ove oblasti. Odgovori upućuju na zaključak da rad na Nacrtu zakona trenutno nije u aktivnoj fazi, a da je pravna praznina jednim delom popunjena usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini 2020. godine.

NBS podseća da se Zakon o digitalnoj imovini primenjuje od juna 2021. godine i sveobuhvatno reguliše pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom u Srbiji, kao i da je njegovim usvajanjem uređen jedan važan i sve prisutniji aspekt grupnog finansiranja kroz mogućnost izdavanja investicionih (digitalnih) tokena, na osnovu kojeg pravna lica mogu da prikupljaju sredstva za svoje poslovanje i projekte na olakšani način, na osnovu belog papira koji odobrava Кomisija za hartije od vrednosti.

„Investicioni tokeni su u praksi zasnovani na realnim projektima i predstavljaju vrstu digitalne imovine koja se izdaje radi prikupljanja sredstava kojima će se finansirati određeni projekat, a koja investitoru daje određeno pravo u odnosu na taj projekat“, navodi NBS.

Kako objašnjavaju, izdavanje investicionih tokena obično prati Beli papir izdavaoca, koji odgovara prospektu kod izdavanja finansijskih instrumenata u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, s tim što se Beli papir izdaje i objavljuje u jednostavnijoj proceduri nego prospekt. To izdavanje investicionih tokena čini primamljivijim vidom finansiranja, posebno kod inovativnih startapova i malih i srednjih pravnih lica. Do sada je odobreno već 13 belih papira za ovaj vid finansiranja.

„Kada je reč o Zakonu o grupnom finansiranju, NBS prilikom donošenja novih propisa, osim internog usaglašavanja teksta Nacrta zakona, sagledava i analizira praksu primene relevantnih propisa u EU, kao i druga pitanja od značaja – kako bi verzija Nacrta zakona bila izrađena na osnovu što više iskustava i podataka iz prakse, a imajući u vidu da je jedan značajan aspekt grupnog finansiranja već uređen Zakonom o digitalnoj imovini“, navodi NBS.

NBS je navela i da će po objavljivanju novog Nacrta ili Predloga zakona o grupnom finansiranju i/ili njegovom eventualnom usvajanju u Narodnoj skupštini, on biti objavljen na internet stranici NBS, gde će javnosti biti dostupne i sve prateće informacije od značaja. Nije navedeno kada bi to moglo da bude.

Grupno finansiranje u praksi

Ono što ostaje nejasno je zbog čega je NBS u dva navrata nakon usvajanja Zakona o digitalnoj imovini, za koji sada navodi da je njime uređen važan aspekt grupnog finansiranja, najavljivala Zakon o grupnom finansiranju.

Isto se pita i advokat Jovana Spasojević Gligorijević koja za Biznis.rs kaže da joj argument NBS nije potpuno jasan jer je Zakon o digitalnoj imovini donet pre najave izrade Zakona o grupnom finansiranju, naročito imajući u vidu da je usvajanje tog zakona bilo predviđeno Akcionim planom za razvoj startap ekosistema za period 2021-2025. godine, dok je Zakon o digitalnoj imovini donet još 2020. godine.

“Istina je da je Zakon o digitalnoj imovini (ZDI) pružio značajan podsticaj alternativnom finansiranju kroz model inicijalnih ponuda investicionih tokena (ICO), ali on ne predstavlja univerzalni supstitut za grupno finansiranje (crowdfunding). Ova dva modela se suštinski razlikuju po pravnoj prirodi, tehnološkim zahtevima i regulatornim ograničenjima”, smatra ona.

Kako objašnjava, kod finansiranja putem ZDI investitor stiče digitalnu imovinu, dok kod crowdfundinga, odnosno crowlendinga koji je najviše u fokusu, investitori stiču potraživanje po osnovu zajma. Takođe, kod izdavanja digitalne imovine, izdavalac je obavezan da obezbedi da ista bude kreirana na određenoj tehnologiji, kao i da njeno izdavanje bude sprovedeno u skladu sa visokim tehnološkim standardima, što sve podrazumeva značajne troškove za izdavaoca.

Pored toga, ukoliko izdavalac planira da oglašava digitalnu imovinu, obavezan je da obezbedi i odobrenje Belog papira od strane nadležnog organa, a čiji sadržaj je strogo regulisan propisima. Dodatno, kada je u pitanju izdavanje investicionih tokena na koje se NBS poziva, Zakon o digitalnoj imovini predviđa ograničenje da u periodu od 12 meseci ukupna vrednost emisije ne može preći iznos od tri miliona evra.

„Tačno je da Zakon o digitalnoj imovini omogućava finansiranje projekata putem izdavanja investicionih tokena, ali uz određena ograničenja i značajne regulatorne obaveze i troškove za izdavaoca, koja bi se eventualno mogla prevazići adekvatnim i sistemskim uređenjem crowdfunding finansiranja”, smatra sagovornica.

Trenutni pravni okvir i stanje u praksi u Srbiji

Uprkos nepostojanju potpunog pravnog okvira koji uređuje ovu oblast, u praksi trenutno postoje platforme koje nude donacijski i nagradni crowdfunding, dok samo jedna platforma omogućava crowdlending isključivo između domaćih pravnih lica.

Ona funkcioniše kao posrednik u finansiranju između dva pravna lica rezidenta, a u odsustvu regulative odnosi među učesnicima se regulišu opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima.

Ključno je naglasiti da u Srbiji samo banke mogu davati kredite kao svoju osnovnu delatnost, što znači da bi prikupljanje ili davanje sredstava kroz pomenuti crowdfunding model trebalo da bude rezervisano za sporadična investiciona domaća ulaganja koja se mogu tretirati kao zajam, a ne kao kreditni posao koji se vrši u vidu delatnosti.

Pristup inostranom kapitalu ograničen

Iako postojeći modeli grupnog finansiranja u Srbiji pružaju određene mogućnosti, pristup većim iznosima kapitala, kao i inostranom kapitalu, i dalje je značajno ograničen, ističe sagovornica iz advokatske kancelarije Motika & Partners.

Zbog toga su domaći investitori često prinuđeni da koriste strane crowdfunding platforme, dok se domaće kompanije koje traže finansiranje takođe okreću inostranim rešenjima. Međutim, da bi prikupljale sredstva na ovaj način, domaće kompanije po pravilu moraju da imaju registrovan entitet u jurisdikciji u kojoj platforma posluje, pa takav biznis model ne bi bio predmet srpske regulative, objašnjava Spasojević Gligorijević.

S druge strane, ulaganja domaćih investitora putem inostranih crowdfunding platformi u praksi se najčešće realizuju kroz ugovore o zajmu zaključenim između investitora i vlasnika projekta, pri čemu platforma ne deluje samo kao posrednik u povezivanju strana, već i kao subjekt koji učestvuje u prikupljanju uplata od investitora.

Upravo ovakav način poslovanja, u kojem platforma faktički ima i ulogu platnog posrednika, otvara niz regulatornih pitanja i dilema u kontekstu restriktivnih deviznih propisa Srbije.

Takođe, važno je napomenuti i da je novim Pravilnikom o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma iz 2025. godine grupno finansiranje eksplicitno klasifikovano kao aktivnost sa visokim rizikom od pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje.

U tom kontekstu, obveznici, pre svega banke u Srbiji koje neizbežno učestvuju u platnim transakcijama povezanim sa stranim crowdfunding platformama, dužni su da primenjuju pojačane mere praćenja stranaka. To, između ostalog, podrazumeva prikupljanje dodatnih podataka o poreklu sredstava i svrsi transakcija, detaljnu identifikaciju stvarnih vlasnika platformi i korisnika sredstava, kao i primenu drugih mera u skladu sa propisima o sprečavanju pranja novca.

Naša sagovornica zaključuje da postojeći pravni okvir u Srbiji, iako delimično uređuje pojedine aspekte grupnog finansiranja, ne obezbeđuje sveobuhvatno i sistemsko rešenje za pribavljanje kapitala putem ovog modela. Dodatno, važeći zakonodavni režim otvara i niz dilema u pogledu korišćenja inostranih crowdfunding platformi, na koje je neophodno odgovoriti bilo kroz izmene propisa, bilo kroz zvanična tumačenja nadležnih regulatornih tela.

Donošenje posebnog i sveobuhvatnog Zakona o grupnom finansiranju predstavljalo bi značajnu priliku da se, pored podsticanja razvoja domaće privrede kroz alternativne izvore finansiranja, otklone postojeće nedoumice u vezi sa korišćenjem stranih crowdfunding platformi. Time bi se obezbedila veća pravna sigurnost za sve učesnike i stvorilo stabilnije i podsticajnije okruženje za inovacije i investicije.

Sutra: Šta je crowdinvesting – investitorima veće kamate, biznisima fleksibilnost