I proizvođači softvera zabrinuti zbog obavezne primene e-faktura od 1. januara

Koliko ima dana do kraja 2022. godine toliko je ostalo i vremena za punu primenu sistema elektronskih faktura (SEF), što znači da će i ceo privatni sektor od 1. januara biti u obavezi da šalje i prima fakture preko SEF-a.

Zbog velikih problema pri samom korišćenju sistema mnoga udruženja već su inicirala odlaganje njegove primene, a jedno od njih je i udruženje proizvođača softvera Srbije (UPSS) koje je uputilo dopis Ministarstvu finansija.

Iz udruženja ističu da bez odgovarajuće pripreme uvođenje e-faktura može da dovede do problema i nanese štetu privredi.

„Smatramo da trenutno sistem e-faktura, softverske firme i korisnici nisu spremni za punu primenu. Sistem nije testiran u punom opterećenju i ako bude zastoja ne postoji način da se prevaziđe problem, blokiraće se kompletna privreda. Sistem još uvek ima zastoje u radu, a realno je očekivati da će se to pojačati kad se broj korisnika višestruko poveća“, navodi UPSS u svom saopštenju.

Sa ovom inicijativom slaže se i predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije Snežana Mitrović koja je više puta u toku ove godine upozoravala i ukazivala na probleme pri primeni e-faktura. Ona kaže da sadašnja situacija, pored toga što SEF nije u Poreskoj upravi i što još nisu povezane baze podataka, počinje da pokazuje „pravu konkurentnost“ u odnosu na SEF od strane velikih pravnih lica.

“Pored informacionog sistema koji je u konstantnoj doradi, velika pravna lica diktiraju format e-faktura i potrebne podatke u njima, i takve zahteve ispostavljaju svojim dobavljačima, izdavaocima e-faktura. To je dodatni zadatak za prozvođače softvera koji moraju da ih dorađuju za svoje korisnike – prodavce. Za sve te dorade softvera treba vremena i povećavaju se troškovi. Tako su preduzetnici, mikro i mala pravna lica zaista na udaru zbog konkurentnosti velikih pravnih lica. Kratak je rok za prelazak na e-fakture u privatnim sektoru i za doradu softvera za prilagođavanje prema zahtevima kupaca”, ističe naša sagovornica.

Još jedan problem koji se primećuje kod primene e-faktura je taj da se podrazumeva da komercijalista koji ih kreira treba da poznaje sve PDV kategorije što, prema rečima Snežane Mitrović, u praksi nije slučaj.

“Takođe, postoji velika opasnost od poreskih prekršaja ako se odbije e-faktura od kupca, koja se zatim mora stornirati, pa izdati nova. To podrazumeva da se mora menjati i PDV prijava ako se to desi nakon predaje PDV prijave. Zatim ulazimo u problem – šta ako se desi da moramo zbog toga da menjamo PDV prijavu više od dva puta za poreski period, to nas uvodi u poreski prekršaj”, naglašava predsednica udruženja.

SEF je kreiran tako da jedan korisnik može u sekundi da otpremi samo tri e-fakture.

“Slanje e-faktura u Centralni registar (CRF) nije automatski, već mora ručno da se odrađuje. E-faktura je kompleksna, preobimna, sa PDV kategorijama, i preuzela je ulogu PDV evidencije u svakoj fakturi, a znamo da se PDV evidencija dostavlja u propisanoj poreskoj prijavi u Poresku upravu, i to je praksa u svim zemljama”, objašnjava naša sagovornica.

Da li je pravi trenutak za prelazak na e-fakture?

Predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije Snežana Mitrović smatra da i vremenski prelazak na e-fakture u privatnom sektoru nije dobar period, jer je početak godine kada ljudi koji rade u softverskim i računovodstvenim sektorima imaju mnogo obaveza.

“Prelazak na e-fakture u privatnom sektoru je trebalo da bude, na primer, od 1. jula 2023. godine, sa prelaznim periodom od šest meseci i da puna primena bude od 1. januara 2024. kada budu povezane baze podataka sistema ulaznih fiskalnih računa i SEF. Sve do tada, za sve prodaje iz maloprodaje kupcima u javnom sektoru dodaje se nepotrebno uvećan posao, jer na zahtev kupca u javnom sektoru prodavac mora da stornira fiskalni račun i izdaje e-fakturu”, ocenjuje Mitrović.

Svi nedostaci sistema će biti korigovani

Šef jedinice za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Marko Danon u razgovoru za Biznis.rs kaže da kako se reforma odnosi na oko 200.000 subjekata, i s obzirom na sveobuhvatnost i masovnost, NALED je uz podršku Britanske ambasade, kompanije Philip Morris, kao i u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinska plaćanja – Bolji način, pokušao da doprinese što boljoj pripremljenosti javnog i privatnog sektora. Najviše u vidu brojnih obuka, radionica i konferencija, kroz koje je prošlo više od 1.500 predstavnika iz oko 1.000 institucija javnog i oko 400 preduzeća, odnosno subjekata privatnog sektora.

“U toku ovog procesa imali smo prilike da se uverimo u propulzivnu i otvorenu komunikaciju između Ministarstva finansija – koje je donelo zakon – i privrede, te ostajemo bez dileme da će oni delovi sistema gde su nedostaci uočeni, biti i korigovani”, ocenjuje naš sagovornik.

Iako će možda biti potreban duži period za prilagođavanje, Danon ističe da ova reforma, pre svega, doprinosi transparentnijem uvidu u transakcije i da će na taj način omogućiti dodatni pritisak na dalje suzbijanje sive ekonomije i omogućavanje poštenih uslova poslovanja za legalna preduzeća, koja posluju u skladu sa propisima.

“Sa druge strane, ovom reformom se adresira najveći deo domaće privrede kojoj se omogućava da putem ovog sistema u značajnoj meri obori jedinične troškove obrade pojedinačne fakture. U pojedinim zemljama u kojima je uveden sličan sistem ovo vreme je redukovano i za po 90 odsto, što ima i povoljne administrativne i bilansne implikacije za preduzeća. U dužem roku, i građani mogu imati koristi – transparentniji sistem nadzora znači i bolje poreske prilive, pa po tom osnovu kvalitetnije i obilnije javne usluge. Konačno, milioni faktura koji se godišnje pošalju sada prelaze u elektronski oblik – pa se čak očekuju i povoljni efekti na životnu sredinu”, zaključuje šef jedinice za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Marko Danon.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja o e-fakturama: Privreda traži dodatno vreme za punu primenu sistema elektronskog fakturisanja