Inflacija usporava, ali je još daleko od ciljane

Inflacija je u decembru bila na istom nivou kao u novembru, iznosila je 15,1 odsto i taj podatak ohrabruje, kažu nadležni uz ocenu da projekcije za ovu godinu pokazuju da bi inflacija mogla da uspori.

Ekonomisti misle da su najnoviji podaci tek nagoveštaj njenog usporavanja – i da smo daleko od vraćanja na nivo pre početka krize. Kamatne stope će, smatraju, ostati visoke – što je poseban izazov za privredni rast.

„Usporava se trend rasta inflacije, to se događa i na američkom tržištu, ali nismo blizu ciljane, targetirane inflacije koju su postavile centralne banke“, rekao je Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji za N1.

„Trend rasta cena se pomalo zaustavlja, svi očekujemo da će inflacija krenuti silaznom putanjom, da će biti dovedena pod kontrolu. Ali, tu je reč o dvocifrenim iznosima kod nas. U SAD i EU nisu dvocifrene stope, ali su daleko od ciljane inflacije“, ocenjuje profesor.

On ističe da kada je reč o Srbiji ciljana inflacija je od tri do četiri odsto plus, minus 1,5 procenata, to je inflacioni koridor.

„A u praksi američkog Feda i ECB to je par procenata, oko 1,5 odsto“, pojašnjava Grubišić.

Kada je reč o kamatnim stopama, već je bilo dodatnog rasta u ovoj godini, pa se očekuje da će ponovo biti povećane, ali minimalno u drugom kvartalu.

“Međutim, očekivanja su i da će ostati na relativno visokom nivou koji su dostigle“, kaže Grubišić.

Recesija izvesna u trećini zemalja u svetu

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji smatra da se očekuje pojačana ekonomska aktivnost što je, kako kaže – dobro i za građane i za privredu.

„Očekuju da dođe i do preokreta u tom trendu, jer svetska privreda je u stagflaciji, doduše ne i srpska. To je i centralna tema foruma u Davosu – da zbog visokih kamatnih stopa preti recesija i da će se trećina zemalja u svetu naći u recesiji. Uz to, preti i dužnička kriza zbog visokih kamatnih stopa, prvo za države, za onaj najsigurniji dug. Neke države će se naći u problemu, neće moći da servisiraju dug na tom prvoklasnom tržištu gde se prometuju državne hartije od vrednosti. A šta onda reći za korporativne hartije i za stanovništvo, sa privatnim dugom“, ističe Grubišić.

Prema njegovim rečima, neko bi mogao da zaključi da je restriktivna monetarna politika iscrpljena kao instrument borbe protiv inflacije.

„Mislim da bi mogli da dođu do zaključka da je potrebna podrška fiskalne politike, realne politike, usmerena na ekonomsku aktivnost. Jer, ako se monetarnom politikom borite protiv inflacije, jako je bitna koordinacija između monetarne politike koja je prvo sredstvo u borbi protiv inflacije podizanjem kamatnih stopa i fiskalne politike, poreskim olakšicama i subvencijama, da bi se podržale kompanije i održao privredni rast“, zaključuje Grubišić.