Evropska industrija najveća žrtva rata u Ukrajini

Proizvodnja metala, hemikalija i automobilska industrija pretrpeli su najteže posledice rata u Ukrajini, navodi se u analizi objavljenoj u januarskom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Autori analize Miladin Kovačević i Katarina Stančić ocenjuju da je evropska industrija najveća žrtva sukoba u Ukrajini, energetske krize i inflacije.

Jedan od dva sektora koji su predstavljeni kao najveći gubitnici je proizvodnja metala.

“Proces topljenja i prerade metala zahteva ogromne količine energije (najviše gasa), što zajedno sa opadajućim cenama metala na svetskom tržištu dovodi do drastičnog pada profitabilnosti ovih sektora. O razmerama ovog pada najbolje govori podatak da je prosečna cena električne energije u septembru 2022. iznosila 375 evra za megavat-čas, što je deset puta više nego u septembru 2021. To znači da za topljenje jedne tone aluminijuma utrošak energije košta oko 5.200 američkih dolara. Zbog ovakve situacije procenjuje se da je trenutno skoro pola kapaciteta metalne industrije u Evropi zatvoreno”, objašnjavaju autori analize.

Drugi po redu energetski intenzivan sektor – proizvodnja hemikalija, takođe se nalazi u bezizlaznoj situaciji.

“Samo BASF, najveća nemačka fabrika hemikalija, godišnje potroši energije koliko cela Danska. Proizvodnja amonijaka i veštačkog đubriva je više nego prepolovljena, a zbog ekonomske krize smanjena je i potražnja za industrijskim vlaknima, polimerima, plastikom koja se koristi u automobilskoj industriji i drugim poluproizvodima koji se upotrebljavaju širom prerađivačke industrije”, stoji u tekstu ekonomista Miladina Kovačevića i Katarine Stančić.

U Srbiji je takođe zabeležen negativan trend u ove dve oblasti: proizvodnja osnovnih metala beleži pad od oko 15 odsto u periodu januar-novembar 2022. godine, a proizvodnja hemikalija pet odsto. Izuzetno neprofitabilan biznis model u metalnoj i hemijskoj industriji primorao je korporacije da smanjuju proizvodnju ili čak zatvaraju pogone.

“Ako bi se takva situacija prolongirala, evropske kompanije bi izgubile svoj deo tržišta u svetu i njihovo mesto bi najverovatnije zauzela Kina. Dakle, u pitanju je srednjoročni ili čak dugoročni gubitak za ceo kontinent”, smatraju analitičari.

Automobilska industrija treća žrtva ekonomskog zastoja

Prema njihovoj oceni, iako manje energetski intenzivna automobilska industrija predstavlja oko sedam odsto autputa Evropske unije i veoma je uključena u vrednosne lance, kao snabdevač, ali i kao konzument.

Cene u 2022. su najviše porasle za inpute koji se koriste u proizvodnji električnih automobila (a koji se mahom nabavljaju iz Rusije i Ukrajine).

Automobilska industrija ima problem viška kapaciteta još od pre pandemije, a u poslednje dve godine smanjena potražnja i problemi u snabdevanju dodatno su pogoršali profitabilnost automobilskog sektora.

Očekuje se da će proizvođači automobila smanjivati investicije i proizvodnju u regionu, a da bi u bliskoj budućnosti moglo doći do dislociranja proizvodnje u područja gde su troškovi niži.

“Dakle, nezavisno od predviđanja same jačine kriznog udara, izvesno je da ekonomski ciklus ulazi u opadajuću fazu i da je era jeftinog novca završena. Sve navedene prognoze baziraju se na razvoju geopolitičke i ekonomske situacije u skladu sa događajima u poslednjih nekoliko meseci. Ipak, naglašeni su i jaki rizici – da centralne banke neće uspeti da obuzdaju inflaciju, da će monetarno stezanje „ugušiti“ ekonomiju i da će geopolitički sukobi eskalirati. U svakom slučaju, politika štednje na svim nivoima ostaje kao jedini prioritet i eventualna zaštita od spoljašnjih šokova”, zaključuju autori analize u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Miladin Kovačević i Katarina Stančić.