Analitičari krizu ocenjuju kao globalno usporavanje

Da li će Evropa jedina osetiti tešku recesiju u 2023. godini?

AnalizaInvesticijeIzdvajamoPoslovanjeSvet

17.1.2023 08:01 Autor: Ljiljana Begović 4

Da li će Evropa jedina osetiti tešku recesiju u 2023. godini? Da li će Evropa jedina osetiti tešku recesiju u 2023. godini?
Kriza je neizbežna i u 2023. godini, najavljuju analitičari kako u Evropi, tako i u SAD. Loše prognoze potvrđuju globalne finansijske i bankarske grupacije... Da li će Evropa jedina osetiti tešku recesiju u 2023. godini?

Kriza je neizbežna i u 2023. godini, najavljuju analitičari kako u Evropi, tako i u SAD. Loše prognoze potvrđuju globalne finansijske i bankarske grupacije – BNP Paribas, Citi, JPMorgan, Goldman Sachs, Morgan Stanley, UBS i mnogi drugi izneli su svoje viđenje o perspektivama rasta, inflaciji, monetarnoj politici i dugo najavljivanoj recesiji.

“Ipak, optimistično je što većina analitičara smatra da će kriza biti srednje jačine”, navode autori analize u januarskom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Miladin Kovačević i Katarina Stančić.

Recesija će se najviše osetiti u Evropi, gde su prihodi stanovništva erodirani visokim cenama energenata i inflacijom, pre svega lošom situacijom u metalskoj i industriji hemikalija, najavljuju analitičari.

Recesija će, prema prognozama, biti najblaža u Americi, jer je najveći šok posle inflatornih udara i podizanja kamatnih stopa već prošao.

“Monetarno stezanje bi trebalo da bude dosta blaže, inflacija se smiruje, a tržište rada “hladi”, budući da je jaz između postpandemjske (prekomerne) tražnje i (ograničene) ponude sveden na minimum. Istovremeno, prisutna je i normalizacija u lancima snabdevanja”, objašnjavaju analitičari.

Među rastućim ekonomijama izdvajaju se Brazil, Čile, Kolumbija, dok su evropske ekonomije u najtežem položaju zbog neposredne blizine ratnih dešavanja na kontinentu i zavisnosti od energenata i robe iz Rusije i Ukrajine.

Statistički podaci
Foto: Pixabay.com

Kada je reč o globalnom ekonomskom rastu u 2023. godini, prema najoptimističnijoj prognozi mogao bi da iznosi dva odsto, ali samo ako se u računicu uključi Kina koja je jedina zemlja koja bi mogla da ima privredni rast veći od četiri odsto.

“Očekivan rast u SAD iznosi oko jedan odsto (posle 1,6 procenata u 2022. godini), a evrozonu u najboljem slučaju očekuje simboličan rast od 0,2 odsto, mada je veća verovatnoća da će biti u kontrakciji od oko -0,5 odsto”, iznose svoje prognoze analitičari.

Međutim, kako u svom autorskom tekstu navode ekonomisti Miladin Kovačević i Katarina Stančić mišljenja globalnih finansijskih institucija oko ekonomskog rasta su podeljena.

Union Bank of Switzerland (UBS) pesimistično ističe da će 2023. godina biti „godina istorijski niskog rasta“, najnižeg od 1993. godine (isključujući Covid-19 pandemiju i Svetsku finansijsku krizu iz 2009.). UniCredit, s druge strane, procenjuje globalni rast u 2023. od 1,8 odsto i definiše ga kao „tehničku recesiju srednje jačine“.

Kriza ipak neće biti previše jaka

I pored sumornih prognoza ekonomskog rasta, većina analitičara nadolazeću recesiju definiše pre kao usporavanje, nego kao sveobuhvatnu snažnu krizu.

“Mnogi ometajući faktori iz 2022. godine najverovatnije će se u potpunosti „vratiti u normalu“. Iako se očekuje generalno loša godina, njena druga polovina bi trebalo da donese početak oporavka za EU i SAD, kada će napori Feda i ECB dobiti pozitivnu potvrdu u vidu konačne stabilizacije cena i oporavka realnih prihoda”, objašnjavaju autori analize.

Takođe, prve bojažljive prognoze iznete su i za 2024. godinu, gde se očekuje nešto solidniji i stabilniji rast.

Agresivna restriktivna monetarna politika Feda, koji je čak sedam puta u 2022. podizao kamatne stope do nivoa od 4,5 odsto, najsnažniji je okidač za pojavu recesije u 2023. godini. Naime, visoke kamatne stope povećavaju cenu kredita neophodnih za investicije, čime se smanjuju agregatna tražnja i rast. Dolar jača i time ugrožava ostatak sveta, naročito ekonomije koje su zadužene u toj valuti. Trenutno ne postoje pokazatelji koji bi potvrdili ulazak Amerike u recesiju. Naprotiv, posle najjačih inflatornih udara u 2022. i inicijalnog rasta kamatnih stopa, stiče se utisak da je krizni momentum prošao”, stoji u analizi.

U Evropi je situacija kompleksnija – konstelacija negativnih dešavanja: energetski šok u tandemu sa visokom inflacijom i posledicama pandemije Covid-19, kao i blizina ratnih sukoba uz istovremno visoku zavisnost od ukrajinskih i ruskih energenata i proizvoda, predstavljaju situaciju koja pogoduje recesiji.

“Međutim, zahvaljujući blagoj zimi, obezbeđenim zalihama gasa i uštedama domaćinstava koja su ove zime trošila za 20-25 odsto manje energije nego uobičajeno, ni u evrozoni kriza ne bi trebalo da eskalira u jačoj meri. Veći problem će biti period oporavka, budući da su mnogi biznisi demotivisani da zapošljavaju i investiraju, zbog visoke cene gasa, nepovoljnih kreditnih uslova i opšte neizvesnosti”, zaključuju autori analize u januarskom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Miladin Kovačević i Katarina Stančić.

  • BRANA19

    18.1.2023 #1 Author

    Nista nije nemoguće… Videcemo i to..

    Odgovori

  • VOJKAN

    18.1.2023 #2 Author

    Kad će se i da li će se sve više stabilizovati

    Odgovori

  • Maria

    19.1.2023 #3 Author

    Za nas u Srbiji je svakako najbitnije da Kina i Rusija ne osete.

    Odgovori

  • GOCA BG

    21.1.2023 #4 Author

    Bice svima teska godina…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...