Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u trebalo bi da se obavi preko berze

Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, a promena vlasništva da se registruje u Centralnom registru hartija od vrednosti, budući da su akcije listirane na berzi, izjavio je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.

On je za Betu rekao da je teško oceniti pregovore Gazproma, Gazprom Nefta, MOL-a i Vlade Srbije jer nema dovoljno relevantnih informacija ni od mađarske kompanije, ni od ruskih partnera, dok Vlada Srbije daje šture podatke, pa se komentari zasnivaju na pretpostavkama.

Ruska kompanija Gazprom poseduje 11,3 odsto akcija NIS-a, njena kćerka firma Gazprom Neft 44,85 odsto, Vlada Srbije 29,87 odsto, a mali akcionari nešto manje od 14 odsto.

„NIS je berzanska kompanija i prodaja po principu blok-transakcije trebalo bi, po važećim propisima, da se obavi na Beogradskoj berzi uz objavljivanje količine i cene akcija“, rekao je Jorgić. Dodao je da bi promena vlasništva po završetku kupoprodajne transakcije morala da bude registrovana u Centralnom registru hartija od vrednosti.

Svaka druga vrsta transakcije, prema njegovim rečima, zahtevala bi promenu zakona. Saglasno Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, svako ko stekne više od 25 odsto akcija ima obavezu da uputi ponudu za preuzimanje akcija od ostalih akcionara.

„Država Srbija bi mogla da oslobodi MOL te obaveze donošenjem posebne regulative“, dodao je Jorgić.

Kancelariju za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, kako je naveo, ne interesuje način prodaje većinskog ruskog udela u NIS-u, već samo da Rusi izađu iz vlasništva i da sredstva od prodaje ne budu korišćena za finansiranje rata u Ukrajini.

Na pitanje da li će MOL kupiti udeo od Gazproma i Gazprom Nefta, Jorgić je rekao da ta kompanija ima ekonomski interes, ali da konačnu odluku donosi Gazprom grupa. „Rusi mogu da kažu da se nisu dogovorili o prodaji i ne moraju da obaveštavaju javnost o razlozima odustajanja“, naveo je on.

Dodao je da je do sada poznato samo da je Srbija zainteresovana da kupi dodatnih pet odsto akcija, da će rafinerija raditi na nivou prosečne proizvodnje derivata u poslednje četiri godine i u narednih deset godina, dok su investicije ostale neprecizirane.

Jorgić je ocenio da su ponude domaćih biznismena Ranka Mimovića i Bogoljuba Karića neozbiljne, ali da je možda mogao da se formira konzorcijum srpskih privrednika sa ponudom Rusima.

„Ne znam da li bi Rusi prihvatili, ali trebalo je pokušati. Imam utisak da je država Srbija pasivna. Mogla je, a možda i jeste, da primeni ‘call’ opciju kojom bi MOL bio obavezan da posle izvesnog vremena proda rafineriju državi na njen zahtev“, rekao je Jorgić.