Kako da uspešno izvozite voće i povrće na Bliski istok

Kako biste uspostavili uspešnu i održivu saradnju sa partnerima na dinamičnim tržištima Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, potrebno je da budete upoznati s trendovima na tim tržištima, ponašanjem potrošača, poslovnim prilikama i poslovnim bontonom, ističu autorke „Vodiča za izvoz svežeg voća i povrća na tržište Bliskog istoka“ Julka Toskić i Milica Zatezalo.

Prema projekciji portala Statista, samo tržište svežeg voća Ujedinjenih Arapskih Emirata bi do 2027. moglo da dostigne vrednost od 3,18 milijardi dolara, dok se ovogodišnji promet voća na tržištu Saudijske Arabije procenjuje na 4,5 milijardi dolara. Ne čudi, zato, što na takvim tržištima vlada jaka konkurencija, ali proizvodi iz naše zemlje već su uspeli da „otvore vrata“ i pozicioniraju se i u takvim uslovima.

Tako je Srbija bila među deset najvećih izvoznika jabuke u UAE i Saudijskoj Arabiji u 2020. godini. Kada je reč o UAE, vrednost našeg izvoza jabuka porasla je 166 odsto u periodu od 2016. do 2020. godine, dok je u istom periodu vrednost izvoza u Saudijsku Arabiju porasla 249 odsto.

Kada je reč o UAE, autorke Vodiča su u SWOT analizi pokazale da se radi o tržištu sa životnim standardom među najvišima u svetu, koje je vrlo uvozno zavisno kada je reč o hrani, da konstantno raste tražnja za voćem i povrćem, ali i da se teško uspostavljaju odnosi sa maloprodajnim lancima, da se uvoz vrši preko domaćih uvoznika i distributera kao i da je konkurencija među potencijalnim izvoznicima ogromna.

Savetuju, zato, dobru pripremu nastupa, od istraživanja tržišta do uspostavljanja kontakata sa lokalnim partnerima.

„Kada su u pitanju potrebni standardi kvaliteta voća i povrća za uvoz u UAE, nema posebnih zahteva, dok posedovanje Global GAP sertifikata svakako predstavlja prednost tokom pregovora i odabira dobavljača. Takođe, u vezi dozvoljenih ostataka pesticida, UAE se upravljaju prema vrednostima koje je odredio Codex alimentarius“, savetuju autorke Vodiča.

Naglašavaju i da firme-izvoznice moraju prethodno najaviti pošiljku robe svom brokeru, koji je zadužen da nesmetano sprovede postupak uvoza i plasmana robe na tržište.

„Veoma je važno da prilikom zaključivanja ugovora sa lokalnim uvoznikom proverite da li ima brokera, da li poseduje validnu licencu za poslove uvoznog carinjenja i ima li državljanstvo neke od zemalja Bliskog istoka“, poručuju potencijalnim izvoznicima.

Saudijska Arabija, sa druge strane, tržište na kome je ograničena domaća proizvodnja svežih proizvoda, koje karakteriše velika zavisnost od uvoza, rast potreba stanovništva za hranom, rast maloprodaje i ugostiteljskog segmenta (HoReCa), kao i velike potrebe prehrambene industrije za svežim voćem i povrćem namenjenim daljoj preradi, ističu Toskić i Zatezalo.

„Samo u 2020. godini vrednost uvoza svežeg voća i povrća iznosila je skoro jednu milijardu dolara, dok ukupna vrednost tržišta iznosi 12,5 miljardi dolara, uz projekciju daljeg povećanja vrednosti tržišta svežeg voća i povrća od 17,5 milijardi u 2028. godini, ali i rast CAGR od 4,3 odsto 2021-2028. godine. Snažna urbanizacija, povećanje prihoda po glavi stanovnika, ali i promene ka zdravoj ishrani predstavljaju jedne od glavnih generatora daljeg rasta potražnje za svežim voćem i povrćem“, objašnjavaju autorke zašto se vredi potruditi oko izvoza na to tržište.

Publikacija “Vodič za izvoz voća i povrća: Praktične informacije o izvozu svežeg voća i povrća iz zemalja Zapadnog Balkana na tržišta Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije“ podržana je u okviru projekta Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pod nazivom “Podrška diverzifikaciji izvoza poljoprivrednog i prehrambenog sektora Zapadnog Balkana i Istočne Evrope“.

Ovu publikaciju, kao i i vodiče za izvoz voća i povrća u Nordijski region i u SAD objavila je Razvojna agencija Srbije na svom portalu ras.gov.rs, gde ih je moguće besplatno preuzeti u celini.