Kako poboljšati položaj kupaca-proizvođača električne energije u Srbiji?

U registre kupaca-proizvođača (prozjumera) električne energije Elektrodistribucije Srbije trenutno je upisano 1.139 domaćinstava, jedna stambena zajednica i 385 mahom preduzeća ili preduzetnika koji se vode kao „kupci-proizvođači koji nisu domaćinstva ili stambene zajednice“.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) nedavno je sprovela prvo istraživanje o iskustvima domaćih prozjumera koje je, između ostalog, pokazalo da svaki drugi ne bi ulagao u nove kapacitete.

Istraživanje koje je podržao USAID, sprovedeno od marta do aprila ove godine na uzorku od 230 prozjumera, 33 potencijalna prozjumera i 40 jedinica lokalne samouprave, pokazalo je da je 78 odsto prozjumera finansiralo postavljanje energetskih objekata iz sopstvenih izvora, odnosno da je samo 12 odsto kombinovalo sopstvena sredstva i podsticaje, a tek 10 odsto sprovelo tu investiciju iz kredita banke.

Toliko oslanjanje na sopstvena sredstva možda ukazuje na nade koje su polagali u isplativost investicije. Naime, NALED-ovo istraživanje pokazalo je da su prozjumeri očekivali umanjenje računa za električnu energiju u proseku za 46 odsto.

Više od polovine očekivalo je da će se mesečni računi smanjiti za 40 do 50 odsto, dok je 17 odsto prozjumera očekivalo umanjenje računa za više od 50 odsto, a nekolicina i anuliranje računa, pošto proizvode više nego što potroše.

„Suština koncepta kupca-proizvođača u našem sistemu je da je on i dalje krajnji kupac koji struju proizvodi samo za sopstvene potrebe. To znači da prozjumer predaje višak koji proizvede u sistem, a ne da ga prodaje na tržištu. Višak struje može da se koristi samo za umanjenje računa, a sve što ostane neutrošeno posle godinu dana predaje se snabdevaču bez naknade. I to je možda najveća zabuna koja postoji u javnosti, zato što se čini da mnogi veruju da višak koji proizvedu mogu da prodaju na tržištu kao da su ‘klasični’ proizvođači„, rekao je savetnik ministarke rudarstva i energetike za obnovljive izvore Rade Mrdak na predstavljanju istraživanja.

Još jedna sporna stavka za prozjumere u toku rasprave o izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je usvojen na samom kraju aprila, bilo je i predloženo ograničenje kapaciteta solarnih panela na 6,9 kilovata (kW) instalisane snage za domaćinstva, odnosno 150 kW za privredu.

Prvobitno najavljeni limiti ipak su ublaženi, a granica je u konačnoj verziji zakona za domaćinstva postavljena na 10,8 kW, a za privredu na pet megavata (MW) do 1. jula 2024. godine.

„To ograničenje postoji samo kako bi se prozjumeri motivisali da ne proizvode struju kao da su proizvođači, već da je koriste za sopstvene potrebe, i u skladu sa tim ideja je da kroz te limite pomognemo građanima da bolje definišu snagu sopstvene elektrane“, dodao je Mrdak.

Druga velika „glavobolja“ prozjumera u Srbiji je trajanje administrativnih procedura u vezi sa izgradnjom i priključenjem objekta na distributivnu mrežu. One u proseku traju oko četiri meseca, odnosno 114 dana.

„Pretpostavljam da je ta procedura u početku bila malo duža, jer je i Elektrodistribuciji bilo potrebno vreme da se ‘malo uhoda’. Takođe, oko šest meseci trajala je procedura za prvu i za sada jedinu stambenu zajednicu – prozjumera„, rekla je šefica NALED-ove Jedinice za imovinu i investicije Jasmina Radovanović i dodala da učesnici istraživanja ocenjuju da obrada zahteva predugo traje i da bi bilo dobro da informacije o statusu zahteva budu dostupnije.

Kada je reč o poboljšanju položaja prozjumera, u anketi su poručili da im je na prvom mestu bolje definisanje računa za struju, odnosno usaglašavanje propisa po kojima se obračunavaju osnovice za porez i naknade, kao i jasniji prikaz elemenata na osnovu kojih se obračunava mesečna potrošnja.

„PDV se trenutno obračunava na utrošenu energiju, kako su oni očekivali u startu, ali su akcize i naknade neusaglašene. Postoji dobra volja Ministarstva finansija, najavljene su izmene Zakona o korišćenju javnih dobara, kao i izmene Zakona o akcizama, tako da bi uskoro trebalo da imamo ceo paket propisa na stolu“, rekla je Radovanović.

Na kraju, čak 46 odsto prozjumera ne planira da u naredne tri godine poveća kapacitete solara, dok 38 odsto „nije sigurno“, a kao ključni razlog navode da EPS obračun isporučene i preuzete energije vrši na način koji je po njih nepovoljan.

Lista ključnih preporuka za unapređenje pozicije kupaca-proizvođača počinje predlogom da se stambenim zajednicama omogući sticanje statusa prozjumera i kada nisu vlasnici elektrane, uz obrazloženje da nije jasno zašto zgrade ne bi, recimo, mogle da uzmu elektranu u zakup, odnosno na lizing.

U isto vreme, eksperti predvođeni profesorom Pravnog fakulteta u Beogradu Brankom Radulovićem predlažu i da se omogući da vlasnici ili zakupci stanova u zgradi mogu da steknu status prozjumera, kao i da se omogući otplata investicije u energetski objekat preko Infostana ili sličnog sistema.

Njihova preporuka je i da se obezbede adekvatni podsticaji namenjeni isključivo kupcima- proizvođačima, kako bi se prevazišla postojeća situacija u kojoj se prozjumeri „takmiče“ sa ostalim investicijama u oblasti energetske efikasnosti.

„U toku je, inače, javni poziv za dodelu subvecija za ceo program energetske efikasnosti, u okviru koga je i mera podrške za postavljanje solarnih panela. Budžet tog programa, pod pokroviteljstvom ministarstva i Svetske banke, vredan je oko 45 miliona evra, za narednih pet godina“, podsetio je Mrdak.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Da li se građanima i privredi isplati ulazak u status prozjumera?