Zasadi moraju da se čuvaju od nepogoda

Kako toplo vreme u februaru utiče na voće?

AgrobiznisSrbijaU fokusu

23.2.2024 08:17 Autor: Redakcija Biznis.rs 10

Kako toplo vreme u februaru utiče na voće? Kako toplo vreme u februaru utiče na voće?
Dvadeset stepeni u januaru i februaru dovelo je voće u fazu pupoljaka što ih čini veoma osetljivim na mraz koji preti uprkos tome što... Kako toplo vreme u februaru utiče na voće?

Dvadeset stepeni u januaru i februaru dovelo je voće u fazu pupoljaka što ih čini veoma osetljivim na mraz koji preti uprkos tome što je prognozirano proleće toplije od uobičajenog. Najugroženije su breskava i kajsije, kažu stručnjaci.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović objašnjava kako zaštititi voćnjake od klimatskih promena.

U martu i aprilu sledi cvetanje i precvetavanje voća a u toj fazi su štete naveće, ukoliko temperatura padne ispod nule, piše RTS.

Profesor Zoran Keserović kaže da je najbolji način da se voće zaštiti od niskih temperatura upotreba antifrost sistema koji su delotvorni do minus sedam Celzijusovih.

„Mi smo to koristili kod jabučastih voćnih vrsta ali dobro je što smo krenuli i kod koštičavih voćnih vrsta, kod trešnje i kod kajsije. Mogu se koristiti vetroturbine, ubacivanje toplog vazduha ali i primitivan način, korišćenje bala“, objašnjava profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Dodaje da poljoprivrednici greše kada misle da će sa kasnocvetnim sortama izbeći izmrzavanja i napominje da je najbolje kombinovati rano cvetne i kasnocvetne sorte jer se nikada ne zna šta nas očekuje.

Staklenik sa malinama
Foto: Pixabay.com

Upozorava da onima koji u leto uđu bez gubitaka, borba sa posledicama klimatskih promena tek predstoji.

„Očekuju nas sušna leta, sa kratkim periodima obilnih kiša. Neće nas po svemu sudeći zaobići ni grad, odnosno olujno nevreme koje je gost u našoj zemlji poslednjih 15 godina“, ističe Keserović.

Prema njegovim rečima, moraju se podizati zasadi sa protivgradnim mrežama, jer oni ne štite samo od grada, već i od visokih temperatura.

„Treba razmišljati i o sortama. Postoji otpornost pojedinih sorti na opadanje plodova“, naglašava profesor Keserović i predviđa da ćemo uprkos svim izazovima, ove godine ubrati oko milion i 350 hiljada tona voća, 150 000 tona više nego lane.

Najviše očekuje od šljive, jabuke i kruške jer im je vreme išlo naruku.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.