Kazne za fizička lica i do 300.000 dinara ako ne prijave podstanare

Potražnja za stanovima u Beogradu ne jenjava, a cene zakupa tek su u blagom padu, iako signali sa tržišta govore da je prošao talas velikog skoka stanarina od prošle godine, nakon dolaska značajnog broja Rusa i Ukrajinaca u našu zemlju. Većina stanodavaca je upoznata sa obavezom da se za izdavanje nekretnine plaća porez, kao i da se stanari moraju prijaviti nadležnim institucijama, ali je u praksi veoma mali broj ljudi koji to i čini. S druge strane, kako tvrde poznavaoci prilika, niko ni ne proverava da li postoji ugovor između gazde i stanara, niti da li je plaćen odgovarajući porez.

Ipak, treba znati da je zakonska regulativa u ovoj oblasti poslednjih godina znatno pooštrena, pa se tako kazne za fizička lica koja izdaju stan a nisu prijavila podstanare kreću i do 300.000 dinara, dok je za pravna lica maksimalna kazna još veća – 800.000 dinara.

Prihodi ugostitelja, odnosno lica koja imaju pravo na izdavanje nekretnina, spadaju u kategoriju ostalih prihoda i oporezuju se stopom od 20 odsto. Oporezivi prihod za kalendarsku godinu čini iznos od pet odsto prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, pomnožen brojem pojedinačnih ležajeva, odnosno kamp parcela i odgovarajućim koeficijentom prema kategoriji turističkog mesta saglasno zakonima kojima se uređuju ugostiteljstvo i turizam.

Prema rečima advokata Tijane Vladisavljević iz Advokatske kancelarije Vladisavljević iz Beograda, regulativa u oblasti izdavanja stanova je oštrija nego ranije, a ovlašćenja nadležnih organa s tim u vezi znatno su proširena, u cilju suzbijanja sive zone.

„Fizička lica koja se kao vlasnici nepokretnosti bave poslovima davanja nekretnina u zakup mogu biti kažnjena od strane inspektora lokalne samouprave iznosom od 150.000 do 300.000 dinara, ukoliko ne rade u skladu sa zakonom. Ako se izdavanjem bavi pravno lice kršenje zakona se daleko strože kažnjava, pa kazne sežu od 80.000 do 800.000 dinara, u zavisnosti od vrste prekršaja“, objašnjava naša sagovornica.

Lica koja žele da se bave poslovima izdavanja nekretnina, kako kaže Vladisavljević, treba najpre da se obrate jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi objekat koji će biti predmet izdavanja, i to odeljenju za turizam i ugostiteljstvo.

„Prijava se vrši elektronskim putem, a ima za cilj otpočinjanje procedure u kojoj nadležna lica lokalne samouprave uvidom na terenu i pregledom objekta konstatuju u koju kategoriju spada objekat, te da li je podoban da bude predmet izdavanja, kao i da li su ispunjeni drugi zakonski uslovi“, navodi advokat Tijana Vladisavljević.

Nakon što nadležni organ lokalne samouprave donese rešenje, lice može početi sa izdavanjem i stiče formalno-pravni status ugostitelja.

„Ugostitelj je obavezan da u ugostiteljskom objektu održava prostor, prostorije i opremu, i pruža usluge prema propisanim minimalnim tehničkim i sanitarno-higijenskim uslovima, kao i standardima za vrstu objekta u kojoj obavlja delatnost i za kategoriju koja mu je određena rešenjem“, naglasila je Vladisavljević.

Dodaje da je za potrebe transparentnosti obavljanja ugostiteljske delatnosti formiran Centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (CIS). Ugostitelj koji pruža uslugu smeštaja, kako je navela, dužan je da preko CIS-a unosi podatke o korisniku usluge smeštaja. Takođe, svaki ugostitelj je obavezan da vodi računa o plaćanju boravišne takse.

„Sa stanovišta advokatske profesije moramo napomenuti da smatramo da je iznos poreza koji se plaća svakako manji od kazni koje su propisane, a koje mogu teško pogoditi lica koja ne poštuju zakonske odredbe“, zaključila je advokat Vladisavljević.

Prema rečima licenciranog agenta i suvlasnika agencije za nekretnine Kaće Lazarević, izdavanjem „stana na dan“ se prvenstveno bave pojedinci, a ne agencije koje se bave prodajom i izdavanjem nekretnina.

Tu postoji, kako kaže, više obaveza nego kod mesečnog izdavanja, ali je zarada odlična. Sa druge strane, ljudi koji izdaju stanove na mesečnom nivou zarađuju manje, ali nemaju običaj da to saopšte institucijama.

„Veoma mali procenat ljudi koji izdaje stanove to i prijavljuje. Moraju da prijave Ministarstvu unutrašnjih poslova kad su im klijenti stranci, onda imaju zakonsku obavezu i sa tim se ne igraju. Sam porez na zakup se plaća 20 odsto, a on se umanjuje za zajedničke troškove održavanja stana, što je oko pet odsto, što znači da se plaća oko 15 procenata svote koja se dobija od zakupca. Plaćanje se vrši tromesečno. Nekada je proveru trebalo da vrše upravnici stambenih zajednica, što više nije slučaj“, istakla je Lazarević.

Ona je istakla da je Poreska uprava zadužena da kontroliše izdavanje stanova, odnosno poreski inspektori, ali da ne postoji model po kojem oni mogu da dođu do informacije ko se time bavi.

„Stanodavac je dužan da ugovor koji se potpisuje između njega i podstanara odnese u Poresku upravu, koja će da odredi koliki je porez na izdavanje. Ipak, nikakve kontrole nema, a to plaćanje ne predstavlja nikakvu vrstu zaštite ni stanodavaca niti podstanara“, zaključila je Lazarević.