Koje domaće kompanije imaju najviše novca na računu?
AnalizaIzdvajamoPoslovanjeSrbija
23.11.2022 11:11 Autor: Marko Miladinović 10
Naftna industrija Srbije (NIS), osim toga što je rekorder po ukupnim prihodima i zauzima treće mesto po neto dobiti u zemlji, prva je kompanija i po količini gotovine kojom je raspolagala na kraju 2021. godine.
Na poslednji dan prošle godine NIS je imao ubeleženo 20.336.901.000 dinara gotovine i gotovinskih ekvivalenata, što je najpribližnija odrednica u godišnjim finansijskim izveštajima o “odmah raspoloživom” novcu na poslovnim računima.
Milica Trifunović iz agencije TYB Consulting objašnjava da, pored same gotovine i depozita po viđenju, “gotovinski ekvivalenti najčešće podrazumevaju unovčive hartije od vrednosti, što nije baš čest slučaj kod pravnih subjekata u Srbiji, ali svakako jeste kada je u pitanju NIS kao veliko akcionarsko društvo prisutno na tržištu kapitala u našoj zemlji”.
Dakle, u pitanju su raspoloživa finansijska sredstva kompanije koja se brzo konvertuju u novac i garantuju platežnu sposobnost.
Same kompanije generalno izbegavaju da objavljuju iznose na svojim računima, ne zato što su u pitanju netačni ili kompromitujući podaci (mada u praksi ima i toga), već stoga što je u pitanju parametar koji je veoma promenljiv u realnom vremenu – jučerašnje stanje na računu već danas može da bude u potpunosti drugačije. Zato se u finansijskim izveštajima kao datum preseka i uzima poslednji dan u godini.
Iznosi na računu u izveštajima se mogu još videti i na dan blokade, kod onih firmi koje su bile blokirane, ali to jasno govori da one u tom trenutku nisu bile likvidne, odnosno da su izgubile sposobnost da isplate svoje poverioce.
No, vratimo se ovom prilikom velikim kompanijama u Srbiji koje su ostvarile dobre rezultate. Sa spiska 99 najuspešnijih velikih preduzeća portala Biznis.rs, prema podacima koje je ustupila bonitetna kuća CompanyWall, zapaženo veliki iznos gotovine i gotovinskih ekvivalenata na kraju 2021. godine imalo je i prestoničko preduzeće Beograd na vodi (10,5 milijardi dinara), dok je još nekoliko firmi po toj osnovi premašilo sume od milijardu dinara.
Količina gotovine na računima pre svega je bitna zbog podmirivanja kratkoročnih obaveza, a izričito velike sume na određeni datum jednostavno mogu da znače da je u tom trenutku došlo do obimnih uplata i da ta sredstva još uvek nisu preraspodeljena dalje u poslovnom procesu.
S druge strane, za procenu opšte likvidnosti preduzeća korisno je sagledati njegovu obrtnu imovinu u korelaciji sa kratkoročnim obavezama. U teoriji, idealan racio tekuće likvidnosti je onaj koji se proteže između 1,0 (obrtna imovina jednaka kratkoročnim obavezama) i 2,0 (obrtna imovina jednaka je dvostrukoj vrednosti kratkoročnih obaveza).
Ukoliko je racio likvidnosti veći, to u principu znači da preduzeće ima više obrtne imovine nego što mu treba za podmirivanje obaveza i da u opticaju ima sredstva koja bi mogla da uloži u druge svrhe, pogotovo što novac mirovanjem uglavnom gubi svoju vrednost.
Obrtna imovina, pored gotovine i gotovinskih ekvivalenata, obuhvata i robu u zalihama, potraživanja od kupaca u zemlji i inostranstvu po osnovu prodaje proizvoda i usluga, kao i kratkoročne finansijske plasmane sa dospećem do godinu dana.
“Visoka tekuća sredstva na nekom računu ne pokazuju baš uvek kvalitet poslovanja, jer u praksi često nažalost ima kompanija koja imaju sredstva, ali ne plaćaju svoje obaveze – zato bi trebalo uzimati više parametara u obzir. Banke, recimo, prilikom provere poslovanja potencijalnog klijenta za kredit uzimaju u razmatranje odnos naplativosti potraživanja i izmirivanja obaveza prema dobavljačima”, napominje naša sagovornica.
U tom pogledu, rezultati potraživanja po osnovu prodaje iz druge tabele pokazuju da najveće iznose imaju ona preduzeća iz naše analize koja najviše zavise od mesečnih plaćanja velikog broja kupaca sa relativno malim iznosima, kao što su to Elektrodistribucija i Telekom, na primer, ali i NIS, koji ostvaruje veliki protok na osnovu svoje veoma tražene robe – naftnih derivata.
Pročitajte još:
Veliki proizvođači, po pravilu, imaju veća potraživanja. Treba napomenuti i da je rezultat Hemofarma po ovom osnovu, iako naizgled iskače, zapravo na nivou njegovih velikih konkurenata iz sektora farmacije.
“Kako bi se stekla šira slika o poslovanju nekog preduzeća, uvek je preporuka da se njegovi rezultati upoređuju sa kompanijama iz iste ili slične privredne grane”, napominje Milica Trifunović.
Podaci o rekorderima po pojedinim parametrima mogu biti dobra polazna tačka za detaljnije analize, dok liste 99 najuspešnijih portala Biznis.rs, koje se izračunavaju po jedinstvenoj formuli, daju precizan pregled poslovanja preduzeća po njihovoj veličini ili delatnosti koju obavljaju.
IVAN
23.11.2022 #1 AuthorTo me i ne zanima,,ne znam kolko ja imam na racunu.
Anna
24.11.2022 #2 AuthorDobro je znati i te informacije. Ili makar gde ih pronaći.
VOJKAN
24.11.2022 #3 AuthorKoliko od ovih prihoda se odvaja za takse
GOCA BG
24.11.2022 #4 AuthorKroz detaljnu analizu se zapravo vidi kako ko stvarno posluje…
DANIJELA
27.11.2022 #5 AuthorOva preduzeca imaju velike prihode ali isto tako i rashode ali svakako svaka cast.
VILENJAK
27.11.2022 #6 AuthorI banke!
LEPOSAVA
27.11.2022 #7 AuthorLepo posluju …lepi i rezultati
ZVEZDICA01
27.11.2022 #8 AuthorZanimljiva lista…
MARE
27.11.2022 #9 AuthorZa Nis ocekivano , mada ima na lisi i onih za koje bi se iskustveno reklo da nisu revnosni
Iva
29.12.2022 #10 AuthorGorivo se trudi vise od hleba ,svaka cast za NIS