Koje velike domaće kompanije su ispale sa liste 99 najuspešnijih?

Velika preduzeća u Srbiji nisu podjednako dobro podnela prelazak iz jedne krize u drugu. Razlozi za uspon ili pad na godišnjoj listi 99 najuspešnijih preduzeća koju sastavlja portal Biznis.rs ovaj put su daleko raznovrsniji – pojedine kompanije morale su da se zadužuju, neke su otpuštale radnike, treće su iz svoje dobiti pokrivale ranije gubitke…

Između unutrašnjeg menadžmenta i praćenja parametara lokalnog, relativno stabilnog tržišta, pojedini veliki poslovni sistemi u našoj zemlji morali su da se suoče i sa krizom tražnje, pandemijskim zaključavanjima (kojih je, doduše, u 2021. godini bilo značajno manje), a potom i zastojima u snabdevanju i inflacijom, i to pre nego što se desio dodatni rast cena uzrokovan krizom energenata u ovoj godini.

Ako se uporede rezultati dve godine unazad, među najrezilijentnijim kompanijama, samim tim i najuspešnijim, u načelu su se izdvojile one koje spadaju u energetski, prehrambeni ili telekomunikacioni sektor, mada i tu ima nekoliko značajnih odstupanja koja su samo podcrtala specifičnost njihovih unutrašnjih poslovnih problema.

U odnosu na listu 99 najuspešnijih velikih preduzeća prema finansijskim podacima za 2020. godinu, sa liste 99 najuspešnijih za 2021. godinu ispalo je 28 preduzeća.

Neke od tih kompanija su izuzete iako su imale dobre poslovne pokazatelje (ukupne prihode, dobit, rast prihoda i/ili dobiti, dobit po zaposlenom, zaduženost u okvirima očekivanog). Međutim, njih su na ovogodišnjoj listi s pravom pretekli drugi takmaci koji su ostvarivali brži i veći rast.

Firme koje su ostvarivale pozitivne rezultate, ali se nisu plasirale na listu 99 najuspešnijih prema podacima za 2021. godinu koje nam je ustupila bonitetna kuća CompanyWall, su Srbijagas, Centrosinergija, Dis, Univerexport, Beo čista energija, Bambi, dm Drogerie, Messer Tehnogas, Heineken, Marbo Product… Neke od ovih kompanija čak su zabeležile velika zapošljavanja – najviše Univerexport sa 458 novih radnika, ili dm Drogerie sa 140 novih radnika tokom 2021. godine.

S druge strane, kod preostalih 12 velikih preduzeća koja su izgubila svoj plasman, razlozi za pad su gotovo svuda drugačiji:

Svakako je najznačajniji slučaj Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS), o kome smo više puta izveštavali. Najveći poslodavac u Srbiji je uz realizovani neto gubitak od oko 127 miliona evra ostao bez 971 zaposlenog u 2021. godini. Ti podaci dodatno su iznenađujući jer je isto preduzeće prema podacima iz finansijskih izveštaja samo godinu dana ranije bilo prvo po prihodima i dobiti.

EPS je i u 2021. godini bio najveći prihodaš u Srbiji, sa ostvarenih 347,58 milijardi dinara (2,95 milijardi evra). Međutim, značajno su mu porasli rashodi, na 352,43 milijarde dinara (2,99 milijardi evra). Uz nešto niže dugoročne obaveze sa 92,7 milijardi dinara (789 miliona evra), ovom preduzeću su za 45,3 odsto porasle kratkoročne obaveze, na 153,58 milijardi dinara (1,3 milijarde evra), te su mu tokovi gotovine bili značajno poremećeni.

EPS je deo investiranja u novu opremu posle velikih havarija na svojim kopovima ulagao iz ranije dobiti, ali onda je morao da se osloni na pomoć države, a u istom trenutku počela je da raste cena električne energije i uglja iz uvoza.   

Pored EPS-a, najveći pad dobiti, odnosno realizovane gubitke, ostvarili su još i Tehnomanija i Radiodifuzna ustanova, što je ime pod kojim je registrovana Radio-televizija Srbije (RTS).

I dok je Tehnomanija u posmatranom periodu zapravo zaposlila 91 radnika i njihov ukupan broj povećala na 1.740, imala je prihode ukorak s prošlogodišnjim, dok su joj se uvećale obaveze, ali i potraživanja. RTS pak posluje u minusu i ima 45 zaposlenih manje, i naizgled deluje da je njegovo poslovanje na dugi rok neodrživo bez pomoći države.

Valjevsko Gorenje isto je zapošljavalo radnu snagu, imalo rast prihoda, ali neto dobit mu je bila blizu nule.

Preostala velika preduzeća sa gornje mini-liste mahom su se prezaduživala, kako kratkoročno, zbog čega je „stradao“ njihov racio likvidnosti, tako i u dugom roku.