Koje nekretnine ne gube vrednost?

Kako kupiti nekretninu, a onda zadržati ili podići njenu vrednost, često je pitanje koje zadaje glavobolju kupcima.

Predsednica Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije Danijela Ilić u razgovoru za Biznis.rs kaže da na vrednost nekretnina, kao i na većinu dobara i usluga najviše utiče odnos ponude i tražnje, podrazumevajući tržišne uslove prometovanja i poslovanja.

“Makro i mikro politički i ekonomski faktori, a nedavno smo videli i makro zdravstveni faktori, mogu takođe uticati na vrednost nekretnina. Konkretno, kod nekretnina je važna lokacija shodno nameni nekretnine, kvalitet i ekonomska upotrebljivost, usaglašenost sa svim zakonskim propisima, godina gradnje, odnosno poslednjeg značajnog renoviranja, dostupnost javnih komunalnih servisa… Ovo su samo neki opšti faktori koji utiču na vrednost nekretnina, dok za svaku posebnu vrstu (stambena, poslovna, industrijska, hoteli, benzinske stanice, poljoprivredno zemljište, građevinsko zemljište) postoji mnoštvo dodatnih faktora koji mogu uticati na vrednost”, objašnjava Ilić.

Kada je reč o vrsti nekretnina na koje bi kupci posebno trebalo da obrate pažnju, Danijela Ilić smatra da su to luksuzni objekti.

“Iz prošle ekonomske krize koja se u Srbiji ogledala kroz cene nekretnina, u periodu od 2009. do 2011. godine, može se zaključiti da su najstabilnije bile cene luksuznih i ultra luksuznih nekretnina koje su vrlo malo izgubile na vrednosti u jeku krize. Opet, naglašavam, moj komentar se odnosi na tržišne uslove poslovanja i kupoprodaje, jer u vreme krize može se desiti da dosta nekretnina bude prodavano pod nekom vrstom prinude ili hitne prodaje, što ne bi odražavalo tržišnu vrednost”, isitče naša sagovornica.

Ona naglašava da ako neko želi da ima dugoročno održivu vrednost nekretnine i da može da računa na uvećanje vrednosti kroz vreme, trebalo bi da se fokusira na lokaciju.

Nekretnine zahtevaju redovno godišnje održavanje, kao i značajno investiciono održavanje na svakih desetak godina, uz modernizaciju prema zahtevima savremenih korisnika kako bi se očuvala takozvana intrinzična vrednost nekretnine, odnosno sposobnost da održi postojeću upotrebljivost uz maksimalni benefit koji se očekuje, to jest očekivani potencijal rasta vrednosti u budućnosti.

“Osim stambenih nekretnina koje se koriste za primarno stanovanje, velika većina ostalih vrsta nekretnina (a to mogu biti i stanovi koji se kupuju kao investicija radi prihoda i očekivanog uvećanja vrednosti) može se smatrati investicionim jer se kupuju sa namerom da generišu neke benefite vlasniku. Za kupovinu investicionih nekretnina najbolje je imati savetnika, specijalizovano lice koje poznaje koncept intrinzične vrednosti i kako je održati na dugi rok”, savetuje Danijela Ilić.

Kada je reč o lokacijama na kojima je isplativo kupiti nekretninu, naša sagovornica smatra da su to veći gradovi u Srbiji, primarno tamo gde postoji veća mogućnost za poslovanje i gde demografija pokazuje trend uvećanja iz godine u godinu.

Trenutno prosečna cena kvadrata u Beogradu iznosi 2.275 evra. Za novogradnju treba izdvojiti u proseku 2.394 evra, dok je starogradnja nešto jefitnija – oko 2.202 evra po kvadratu.

Miloš Mitić iz agencije za nekretnine City Expert kaže da cene u ovom trenutku jesu u određenom blagom padu ili na prošlogodišnjem nivou, s tim što – ako se trend opadanja tražnje nastavi – definitivno možemo očekivati da cene u nekim delovima grada opadnu, a da za projekte i stanove koji su se ranije prodavali za cene veće od tržišnih, to u nastavku godine više ne bude moguće.

“Priroda finansijske krize je da se događaji odvijaju brzo i nelinearno, na nepredvidive načine. S tim u vezi, sva dugoročna predviđanja kretanja su vrlo teška. Naravno, treba uzeti u obzir osnovne ekonomske postulate koji govore o tome da odnos ponude i tražnje definiše cenu, na osnovu čega možemo podvući korelaciju sa trenutnom situacijom i reći da nas definitivno očekuju određene korekcije u cenama na tržištu nekretnina”, objašnjava Mitić.

Cena kvadrata u Novom Sadu trenutno je na sličnom nivou kao prošle godine i iznosi 2.265 evra. U Nišu je cena takođe ostala na nivou 2023. i iznosi 1.550 evra, dok je u Subotici 1.200 evra. Kragujevac beleži blagi pad i kvadrat trenutno košta 1.300 evra, što je za oko 50 evra manje u odnosu na poslednji kvartal 2023. godine.