Kombinovani transport je budućnost

Međunarodni sajam Transport Logistic u Minhenu bio je tokom četiri dana protekle nedelje centralna tačka okupljanja logističke industrije, sa 2.320 izlagača iz 67 zemalja i 75.000 posetilaca.

Na Transport Logistic učestvovala je i kompanija Delta Transportni Sistem (DTS), pa smo tim povodom sa generalnim direktorom Milanom Matićem razgovarali o ključnim temama za ovaj sektor – održivom poslovanju, digitalizaciji i dostupnosti radne snage.

Koji su to najnoviji trendovi u vašoj industriji koji su bili u centru pažnje na sajmu Transport Logistic u Minhenu?

„Svedoci smo aktuelnih dešavanja u proteklom periodu, kako na tržištu Evrope, tako i na globalnom nivou, kao i njihovog uticaja na krajnji produkt i same potrošače. Oscilacija cena energenata i njihova nestabilnost, poremećaj transportnih tokova, nedostatak kapaciteta, ali i kvalifikovane radne snage, pogurali su tržište logistike ubrzano ka pronalasku alternativnih rešenja. S tim u vezi, jedan od glavnih ciljeva u daljem razvoju logistike i transporta svakako jeste održivo poslovanje i smanjenje emisije CO2. Sa ove tačke gledišta, kombinovani transport jeste budućnost naše industrije, pre svega kombinovanje drumskog i železničkog transporta.

Naglo rastuće cene energije bile su stalna tema prošle godine – i još uvek su! Tržište logistike je grana koja veoma zavisi od energije.

Digitalizacija i automatizacija procesa, brojna softverska rešenja koja omogućavaju integraciju različitih servisa, kao i pronalazak alternativnih tokova usled nedostatka kapaciteta i troškovnog rasta na postojećim kapacitetima, bile su samo neke od glavnih tema na ovogodišnjem Transport Logistic sajmu u Minhenu.“

Kako se u ove trendove uklapaju planovi i ciljevi kompanija iz Srbije, poput DTS?

„Jedna od poslovnih filozofija naše kompanije je „Misli globalno, deluj lokalno“. Da biste bili najbolji u onome što radite morate pratiti svetske trendove. Sve što se dešava globalno, pre ili kasnije se reflektuje i na naše tržište, a samim tim utiče i na naš biznis.

DTS je već preduzeo konkretne korake po pitanju najvažnijih svetskih trendova. Pre svega, prva smo logistička kompanija koja je sada već pre skoro dve godine investirala u električna dostavna vozila. Imamo flotu od pet električnih dostavnih vozila, a to je samo prvi korak kada govorimo o ovom segmentu poslovanja. Do kraja godine očekujemo početak implementacije solarne elektrane na krovu našeg skladišta.

Kada govorimo o digitalizaciji, tokom prethodne godine implementirali smo Paperless tehnologiju u naš sistem čime smo započeli proces izbacivanja papira iz upotrebe i smanjili administrativne aktivnosti u našoj kompaniji. Takođe, sa ciljem potpune automatizacije praćenja statusa pošiljaka u kontejnerskom transportu implementirali smo RPA (Robotic Process Automation).

Sa druge strane, imajući u vidu da je zadovoljstvo klijenta uslugom fokus naše kompanije, u prethodnom periodu uveli smo i novo CRM (Customer Relationship Management) rešenje čime smo unapredili odnose sa klijentima i partnerima.

Krajem prošle godine smo otvorili sektor železničkog transporta, čime je DTS nastavio sa praćenjem svetskih trendova i jačanjem svoje pozicije na regionalnom i evropskom tržištu što je od ključne važnosti za pružanje usluge visokog kvaliteta.“

Od izbijanja pandemije do danas, tema stabilnosti lanaca snabdevanja ne izlazi iz fokusa. Koji su to danas najveći izazovi sa kojima se sektor logistike suočava globalno i lokalno, u Srbiji?

„Najveći izazovi sa kojima se tržište susreće zasigurno jesu nedostatak radne snage i nedostatak kapaciteta. Upravo pomenuto dovodi do ozbiljnog pada kvaliteta usluge na tržištu. Automatizacija procesa i uvoz radne snage su glavna tema tržišta u Srbiji, ne samo u logistici, već i u ostalim industrijama.“

Kada je reč o nedostatku kvalifikovane radne snage, za kojim radnim mestima je najveća potražnja? 

„Ljudi predstavljaju najvažniji resurs u oblasti logistike. Pored praćenja trendova i uvođenja novih, savremenih tehnoloških rešenja, jedan od glavnih zadataka biće da prepoznamo potencijal u kadrovima i nađemo adekvatan način da ih mentorišemo i gradimo, uzimajući u obzir da je takvih kadrova na tržištu sve manje.

Pomenuti izazov nedostatka kvalifikovane radne snage posebno je izražen kada govorimo o pozicijama vozača i viljuškarista. To je definitivno kadar koji je već u ozbiljnom deficitu, a ukoliko pogledamo predviđanja takav trend će se nastaviti i u narednih nekoliko godina.“