Kovačević: Korekcija rasta BDP-a Srbije za 2027. rezultat više faktora, a i naduvavanja projekcije

Prognoze o smanjenju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2027. godini u odnosu na planirani posledica je više objektivnih faktora, ali i „naduvavanja“ projekcije bivše vlasti, rekao je danas ekonomista Milan Kovačević.

On je za Betu rekao da je prethodna vlast širila lažni optimizam da ekonomija raste, pa je još dodatno i povećavala prognozu rasta.

„I taj faktor doprinosi da se pored uticaja eksternih rizika od dva rata, rasta cena energenata, sušne godine i otežane plovidbe Dunavom, uvođenja američkih carina koje su podstakle i druge zemlje da sa liberalne ekonomije pređu na intervencionizam, takođe su doprinele da se prognoze o rastu BDP-a sada spuštaju“, rekao je Kovačević je redovni član Naučnog društva ekonomista.

Narodna banka Srbije danas je saopštila da je projekciju rasta BDP-a u 2027. sa planiranih četiri do 4,5 odsto spustila na donju granicu od četiri odsto, a pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, Bojan Stanić ocenio je da bi privredni rast Srbije u 2027. godini mogao da uspori na oko tri odsto, koliko prognozira i konsultantska kuća Ernst&Young.

Kovačević je rekao da „kada se nerealno planira to privredu vodi u pogrešnom smeru“.

Optimizam bivšeg režima, prema njegovim rečima, nije imao osnova, a sada se, pošto je izgubio na parlamentarnim izborima „vidi šta je sve radio“.

„Privredni sistem nije dobro postavljen, verovalo se da će strani investitori i dalje dolaziti uz subvencije koje nisu deljene na način da stvarno budu podsticaj, već su sadržale i prikrivenu korupciju“, rekao je Kovačević.

Dodao je da ni poljoprivreda nije dobila ono što je planirano.

Kovačević je istakao da će i povećanje referentne kamatne stope za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto poskupeti kredite, a da je to „davno trebalo uraditi“.

Naveo je i da je međugodišnji rast inflacije u oktobru na 4,4 odsto visok nivo i „što je najgore dugo traje za razliku od drugih zemalja koje su je „savladale“.

Naglasio je da je novac koji je deljen građanima pred izbore uvećao potrošnju i da je mogao biti iskorišćen za bolja ulaganja i da bi tada doneo veću korist po ekonomiju.

Kovačević je rekao da treba restukturirati ekonomiju i dati prednost delatnostima koje imaju veći potencijal, pa i po cenu subvencija koje nisu dobre što se videlo i po tim podsticajima stanim investitorima jer su dale kratkoročan pozitivan uticaj, a zatim je proizvodnja padala.

Prema njegovim rečima prednost treba dati inovacijama i nekim vrstama usluga, a poljoprivredi treba obezbediti više prerađivačkih kapaciteta i stvaranje domaćih brendova.

Bilo bi korisno, kako je rekao i da neki domaći invetstitori otvore trgovinske centre na domaćem tržištu, ali i na stranim jer se u takvim slučajevima prednost daje domaćoj robi kao što to čine i strani lanci, pa bi se poboljšao izvoz iz Srbije.

Naveo je da se, prilikom sklapanja ugovora o slobodnoj trgovini sa Kinom trebalo izboriti za povoljniji položaj Srbije da ne bi kineska roba preplavila domaće tržište kao sada, a drugi razlog je kako obezbediti juane kojima se plaća ta roba, ali i zbog rizika međuvalutnih odnosa.

„Uvoz i izvoz u Kinu je u velikom raskoraku, a treba obezbediti juane, a kako zaraditi tu valutu“, upitao je Kovačević.