Kvantno računarstvo već menja naša shvatanja o nauci i industriji

“Kombinacija veštačke inteligencije (AI) sa klasičnim i kvantnim računarstvom je dobitna. To je put koji garantuje sledeći naučni, pa i ekonomski skok čovečanstva.”

Ovim rečima se publici u beogradskom hotelu Hilton obratila direktorka prodaje za Quantum u IBM-ovom EMEA regionu, Petra Florizon (Petra Florizoone). Na predavanju “Budućnost sa kvantnim računarstvom” u okviru konferencije ReCognize, Florizon je istakla da iako je ova tehnologija relativno mlada, ona se već uveliko koristi u industrijskim procesima, naučnim istraživanjima i finansijskim analizama.

Kvantno računarstvo zasnovano je na principima kvantne mehanike – superpoziciji, interferenciji i kvantnoj sprezi. Primera radi, dok je u takozvanom klasičnom računarstvu osnova jedinica za podatke jedan bit, koji može nositi informaciju 1 ili 0, u kvantnom računarstvu to je jedan kvantni bit, odnosno kubit (qubit), koji može u sebi nositi istovremeno obe ove informacije.

Zahvaljujući osobini superpozicije, odnosno mogućnosti da istovremeno bude u oba ova stanja, kubiti nude ogromne potencijale za analitiku, s tim da je naravno njihova sposobnost izračunavanja mnogo veća ukoliko ih je više povezano zajedno u procesoru.

“Razvoj kvantnog računarstva odvija se eksponencijalnom brzinom pred našim očima. IBM je u 2021. prešao granicu od 100 kubita sa procesorom Eagle, a u novembru 2022. predstavljen je procesor Osprey sa 433 kubita, dok se očekuje da će do 2025. godine izaći procesor sa 4.158 kubita”, objasnila je Florizon.

IBM još od 2016. godine nudi klijentima korišćenje kvantnog računarstva u klaudu, a danas ima oko 460.000 registrovanih korisnika.

“Kroz simulacije prirodnih pojava, strukturisanje velikih količina podataka ili optimizaciju procesa, kvantno računarstvo može imati korisnu primenu u ekonomiji, medicini, pravljenju klimatskih modela, uzgoju i pravilnoj raspodeli hrane u svetu, kreiranju novih materijala, logistici… Samo u ovoj godini procenjuje se da će uz pomoć kvantnog računarstva biti objavljeno više od 2.000 naučnih istraživanja”, rekla je Petra Florizon.

Konferenciji ReCognize prisustvovali su i ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil (Crhistopher Hill), kao i ministar informisanja u Vladi Srbije Mihailo Jovanović.

“Posebno smo ponosni na otvaranje prvog IBM razvojnog centra u Novom Sadu. Time je IBM, pored prodaje svojih rešenja, počeo u Srbiji da se bavi i razvojem softvera, uposlivši naše stručnjake i naše znanje. Značajna vest je da je izvesno dodatno širenje ovog centra i rast broja zaposlenih inženjerskih kadrova, a kompanija IBM je prvi komercijalni korisnik Državnog data centra u Kragujevcu“, rekao je Jovanović.

Kako je saopštio ministar, uspeh Srbije u razvoju IKT sektora i digitalizacije najbolje se vidi u rezultatima: izvoz IKT usluga za prvi kvartal 2023. godine iznosi 786 miliona evra, što je rast od 43,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine koja je bila rekordna sa ukupnim izvozom od oko 2,7 milijardi evra. Na osnovu ovog rasta projektuje se očekivani ukupan izvoz domaćih IKT usluga u 2023. godini od oko čak četiri milijarde evra.