Najavljena bespovratna sredstva neće pomoći stočarima da izađu iz krize

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković najavila je da će poljoprivrednicima koji se bave stočarskom proizvodnjom biti uručeno 525 ugovora za realizaciju projekata ukupne vrednosti 20 miliona evra. Resorno ministarstvo obezbedilo je bespovratna sredstva za poljoprivrednike u visini od 50 odsto ukupnog iznosa investicija, odnosno deset miliona evra.

Iako se čini da je država rešila da pomogne stočarima, agroanalitičar Branislav Gulan smatra da ovaj novac neće pomoći stočarstvu da izađe iz krize.

“Kada se farma jednom zatvori, stoka zakolje ili rasproda, mora da prođe puna decenija da se stočari ubede da je došlo bolje vreme i da mogu da veruju vlastima. Zato i tvrdim da je ovo malo i nedovoljno”, ocenjuje Gulan u razgovoru za Biznis.rs.

On kao rešenje krize u kojoj se nalazi stočarstvo u Srbiji vidi u vraćanju subvencija od 28 milijardi dinara ili nekih 240 miliona evra iz 2016. godine.

“Naime, tada je iz agrarnog budžeta Srbije navodno za stočarstvo izdvojeno i upućeno toliko novca stočarima. Ali, te pare nisu stigle do njih. Državna revizorska institucija je kontrolisala trošenje tih para i konstatovala da nema povećanja broja grla, ni po kvalitetu, ni po kvantitetu, niti je povećana proizvodnja u tonama mesa, a nije porastao ni izvoz. Dakle, na osnovu ovakvih činjenica DRI nije mogla da utvrdi gde su potrošene pare koje su samo navodno otišle stočarima”, ističe naš sagovornik.

On se osvrnuo i na period od pre dve decenije kada je u Srbiji u oborima bilo 1,1 miliona krmača prasilja, a danas nema više od 130.000 grla. Sa tim brojem nema obnove stočnog fonda. Rezultat je i činjenica da je u 2021. godini u Srbiju uvezeno oko 300.000 živih svinja i još oko 300.000 prasadi. Za to je potrošeno više od 150 miliona evra.

“Da su subvencije utrošene u stočarstvu Srbije danas bismo imali pune staje goveda (1,6 miliona grla), ovaca (oko 3,5 miliona) i više od šest miliona svinja, kao i 92 miliona pilića”, ističe agroanalitičar.

Iznoseći planove za pomoć poljoprivredi ministarka Tanasković je rekla da će u okviru nabavke poljoprivredne mehanizacije biti nabavljeno 460 traktora, kao i da će biti izgrađeno 17 novih građevinskih objekata, kako za uzgoj stoke i preradu mesa, tako i za proizvodnju i držanje meda.

Branislav Gulan kaže da je poljoprivredna mehanizacija stara, u proseku, više od tri decenije, da je deo nje stariji od većine svojih vlasnika, i da se po tome vidi da su Srbiji potrebne nove mašine.

“Godišnje se uvozi oko 5.000 traktora, što je nedovoljno. Potrebe za uvozom su najmanje 20.000. Deo traktora se kupuje i preko IPARD programa. Međutim, treba istaći da je Srbija kasnila sa uvođenjem IPARD programa čak osam godina. Prema najnovijim podacima, on se i sad nedovoljno koristi, samo 10 odsto”, objašnjava Gulan.

Prema njegovim rečima, Srbija danas ima 451.983 upotrebljiva traktora i više od 25.000 kombajna. Poljoprivreda Srbije raspolaže sa 5.172.000 hektara zemljišta, od čega se koristi 3.476.000 hektara poseda.

“Zemljište je solidnog kvaliteta, ovladano je dobrom i savremenom tehnologijom i ima dovoljno obučenih kadrova, što je potencijal za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane za preko 50 miliona stanovnika i izvoz od preko 10 milijardi evra godišnje. Procenjuje se da Srbija danas koristi blizu 500.000 traktora (tu se računaju i oni neregistrovani) čija je starost preko dve decenije, odnosno blizu 90 odsto njih, što uslovljava velike troškove održavanja i remonta i češće zastoje pri korišćenju. Taj broj mehanizacije ukazuje da je po broju hektara na kojima se koriste u Srbiji previše, ali je loša i neupotrebljiva”, zaključuje Branislav Gulan.