Preradom i konzervisanjem mesa u našoj zemlji bavi se 828 kompanija

Srbija pre 30 godina izvozila oko 30.000 tona junetine, danas čak sto puta manje

AgrobiznisIzdvajamoSrbija

11.11.2022 11:32 Autor: Marija Jovanović 18

Srbija pre 30 godina izvozila oko 30.000 tona junetine, danas čak sto puta manje Srbija pre 30 godina izvozila oko 30.000 tona junetine, danas čak sto puta manje
U Srbiji se godišnje proizvede 496.000 tona svih vrsta mesa. Prema podacima Privredne komore Srbije, proizvodnja svinjskog mesa iznosi oko 300.000 tona, goveđeg 78.000... Srbija pre 30 godina izvozila oko 30.000 tona junetine, danas čak sto puta manje

U Srbiji se godišnje proizvede 496.000 tona svih vrsta mesa. Prema podacima Privredne komore Srbije, proizvodnja svinjskog mesa iznosi oko 300.000 tona, goveđeg 78.000 tona, a živinskog 118.000 tona.

Potrošnja mesa po stanovniku na godišnjem nivou dostiže 38 kilograma, i to oko četiri kilograma junećeg, 16 kilograma svinjskog i 18 kilograma živinskog mesa. Sa druge strane, Srbija godišnje ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa kako bi pokrila domaće potrebe. Nedostaje oko deset odsto, pa je za toliko neophodan uvoz.

Za prvih devet meseci 2022. godine uvezena je 31.000 tona svinjskog mesa u vrednosti od 76,8 miliona evra. Istovremeno je izvezeno 3.500 tona junećeg i svega 550 tona svinjskog mesa, dok je izvoz živinskog mesa bio oko 3.800 tona. Meso najviše uvozimo iz Španije, Mađarske, Nemačke i Danske, dok je izvoz realizovan u države CEFTA regiona.

Prema mišljenju agroekonomskog analitičara Branislava Gulana, stočarstvo u Srbiji odavno je na stranputici. On podvlači da je Srbija 1990. godine godišnje proizvodila oko 650.000 tona svih vrsta mesa i da je pre tri i po decenije u oborima Srbije bilo više od 5,5 miliona svinja. Danas zvanično ima do 2,7 miliona, dok je procena stočara da imamo manje od dva miliona svinja.

Prema njegovim rečima, srednje razvijena zemlja mora da ima svinja koliko i stanovnika, a ako se uzme u obzir da Srbija ima oko 6,8 miliona stanovika, a manje od dva miliona svinja, situacija je jasna.

Svinje i kokoške
Foto: Pixabay.com

“Jugoslavija je, pre raspada, godišnje izvozila 54.000 tona visokokvalitetne junetine – baby beef. Od te količine iz Srbije je odlazilo 30.000 tona. Danas iz naše zemlje ide 100 puta manje, tek 300-400 tona i to uglavnom od jednog velikog izvoznika”, ističe naš sagovornik.

“Izvoz svinjskog mesa u svet 1990. godine bio je težak 762 miliona dolara. Ne postoji poljoprivredni ili stočarski proizvod koji je postjugoslovenskoj Srbiji doneo veći devizni priliv. Procene su da proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu 2022. beleži dramatičan pad. Manje je čak 48,2 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine”, navodi Gulan u razgovoru za Biznis.rs.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji se preradom i konzervisanjem mesa i proizvoda od mesa bavi ukupno 828 kompanija. Od toga je 654 mikro firmi, 143 male, 22 srednje i devet velikih kompanija.

Sve zajedno u 2021. godini prihodovale su nešto više od 164,2 milijarde dinara, što je blagi rast u odnosu na 2020. kada je ukupan prihod bio 147,8 milijardi. U godini pre pandemije korona virusa ove kompanije zabeležile su prihod od 143,9 milijardi dinara.

Prva na listi najuspešnijih kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom mesa i mesnih prerađevina, po ostvarenoj dobiti u 2021. godini, je Industrija mesa Matijević iz Novog Sada. Naime, podaci CompanyWall-a pokazuju da je prošle godine zabeležila dobit nešto iznad 1,6 milijardi dinara, čime se nastavio trend rasta u protekle tri godine. Naime, 2019. je dobit iznosila 964,7 miliona dinara, dok je 2020. ostvaren plus od 1,24 milijarde dinara.

Najuspešnije kompanije koje se bave preradom i konzervisanjem mesa po dobiti u 2021. godini
Naziv kompanijeNeto dobitak (u dinarima)Ukupan prihod (u dinarima)
IM MATIJEVIĆ DOO NOVI SAD1,622,425,000.0020,793,733,000.00
CARNEX DOO VRBAS1,098,285,000.0010,399,074,000.00
AGRO- PAPUK DOO KUKUJEVCI255,893,000.004,171,717,000.00
SZTR ĐURĐEVIĆ ĐURĐEVIĆ MILENKO PREDUZETNIK SUBOTIŠTE230,696,000.008,850,249,000.00
ZZ TRLIĆ UB160,582,000.007,401,217,000.00
ZLATIBORAC DOO BEOGRAD158,467,000.004,656,454,000.00
BRAĆA ĐOKIĆ DOO LESKOVAC125,927,000.001,750,226,000.00
VUKENOVIĆ DOO91,699,000.001,505,864,000.00
YUHOR AD90,054,000.006,327,104,000.00
IM TOPOLA DOO BAČKA TOPOLA88,319,000.002,210,113,000.00
SUPERIOR FOODS d.o.o. Bačinci71,065,000.005,963,369,000.00
DOO MAKINTERNACIONAL NIŠ63,321,000.001,774,218,000.00
STEVAN ČAPELJA PR KLANICA MILAN61,907,000.001,181,500,000.00
GOMBIT DOO BEOGRAD60,207,000.00939,080,000.00
CompanyWall Finansijski Asistent

Ukupan prihod kompanije prošle godine je porastao na 20,8 milijardi dinara, posle konstantnih nešto više od 17 milijardi u 2019. i 2020.

Kako se navodi na sajtu ovog preduzeća, “Matijević” je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću sa stopostotnim privatnim kapitalom. Danas, kompanija broji više od 1.700 zaposlenih, od kojih više od 1.100 radi u 155 maloprodajnih objekata širom zemlje. U svom sastavu ima 106 privrednih društava iz oblasti poljoprivrede, trgovine i ugostiteljstva.

Druga na listi dobitaša u prošloj godini je firma Carnex iz Vrbasa, koja posluje već više od 60 godina. Dobit ove kompanije u 2021. godini bila je skoro 1,1 milijarda dinara, dok je prihod premašio 10 milijardi dinara. To je značajan rast u odnosu na 8,8 milijardi u 2020. godini.

Agro-papuk d.o.o. je treći na listi dobitaša u 2021. Ova firma je tokom prošle godine ostvarila dobit od oko 255 miliona dinara, što je duplo više od 2020. kada je imala 123 miliona profita, a četiri puta uvećana dobit u odnosu na 2019. godinu (63,2 miliona dinara). Na sajtu ove firme navedeno je da je klanica i prerada mesa Agro-papuk počela sa radom 2001. godine u okviru istoimenog preduzeća koje se pre svega bavilo stočarstvom i proizvodnjom stočne hrane. Vrlo brzo obrada mesa i proizvodnja proizvoda od mesa postaje primarna delatnost.

Industrija mesa „Đurđević“ sa sedištem u Subotištu četvrta je na listi najuspešnijih kompanija koje se bave preradom i konzervisanjem mesa. U 2021. godini je zabeležila dobit od oko 230 miliona dinara. Osnovana je 1999. i danas dnevno obrađuje oko 1.000 svinja i 150 junadi.

Među pet kompanija sa najvećom dobiti našla se i zemljoradnička zadruga Trlić iz Uba, koja je pre 20 godina počela sa tovom bikova, da bi prerasla u jednu od najvećih klanica u Zapadnoj Srbiji i mesto gde stočari mogu da predaju svoju stoku. Prošle godine ZZ Trlić ostvarila je profit od oko 160 miliona dinara.

Na listi 15 najuspešnijih firmi našle su se i ostale velike kompanije poput Zlatiborca, Yuhora i Industrije mesa Topola. Zlatiborac je u 2021. godini ostvario dobit od oko 158 miliona dinara, Yuhor 90, a IM Topola 88,3 miliona dinara.

Do izvoza u EU potrebno da prođe četiri do sedam godina

Na vakcinaciju svinja Srbija je trošila 25 miliona dolara godišnje sve do 2019. godine, kada je ona ukinuta. Posle rata i sankcija u ovdašnjim oborima odomaćila se svinjska, a posle nje i afrička kuga.

“Uprkos ukidanju vakcinacije i pompeznom najavljivanju izvoza svinjskog mesa u Evropsku uniju 2021. godine od toga opet nema ništa, jer da bi meso krenulo na tržište EU neophodno je da prođe četiri do sedam godina, odnosno da iz tova nestane i poslednja svinja iz vremena vakcinacije. Pored zabrane izvoza, još za vreme sankcija EU je odlučila da zbog vakcinacije protiv bolesti kuge naše svinjsko meso ne može ni da se transportuje u svet preko država Unije, osim ako nije prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena”, objašnjava Branislav Gulan i napominje da je dodatni problem to što EU ima 50 miliona svinja viška, pa Srbija sa svojim proizvodima nije konkurentna jer nema kome da ih proda.

  • BIJUTI27

    11.11.2022 #1 Author

    Naše mesne industrije nemaju odavno više šta da izvezu

    Odgovori

  • TATJANA

    11.11.2022 #2 Author

    Na zalost, zapostavili smo ono gde mozemo najviše profitirati

    Odgovori

    • SNEZANA

      12.11.2022 #3 Author

      Mi izgleda sve sto valja upropastimo.

      Odgovori

  • GOCA BG

    11.11.2022 #4 Author

    Gde smo bili a gde smo sada…

    Odgovori

  • GAGA

    12.11.2022 #5 Author

    Ogromna razlika izmedju otkupne i maloprodajne cene mesa je najveci problem. Junad su se otkupljivala po ceni 350 – 400 din, a krave 240. A u maloprodaji je cena junetine preko 1000 din i puna je vode. Da ne pricam o tome da je nemoguce naci govedinu u prodaji, sto znaci da se sva govedina prodaje kao junetina.

    Odgovori

  • VERA

    12.11.2022 #6 Author

    Jako teški uslovi su za proizvođače a najmanje zarade u lancu prerade.

    Odgovori

  • Dunja5

    12.11.2022 #7 Author

    Tuzno stvarno…

    Odgovori

  • kaćica

    12.11.2022 #8 Author

    Sve je pre bilo mnogo bolje

    Odgovori

  • SRDJAN

    12.11.2022 #9 Author

    Umesto da smo unapredili da sada bude 100 puta veci izvoz ono posle 30 godina ispade da je 100 puta manje izvoz pa jos moramo i da uvozimo jer nam fali 10% za nase potrebe.

    Odgovori

  • IVAN

    12.11.2022 #10 Author

    Dugo godina drzava nije ulagala u poljoprivredu i stočarstvo .

    Odgovori

  • CUPKA

    12.11.2022 #11 Author

    Izvoz je manji, ali zato uvoznog mesa koliko volis.

    Odgovori

  • VOJKAN

    13.11.2022 #12 Author

    To je i bio cilj, da se ubije seljak i oslabi država

    Odgovori

  • Milovan94

    13.11.2022 #13 Author

    Ovo je posledica decenijskog sistemskog uništavanja poljoprivrede.

    Odgovori

  • STRAHINJA

    13.11.2022 #14 Author

    Steta je nacinjena ulaskom velikih lanaca. Domaci proizvodjaci vise ne mogu da budi konkurentni

    Odgovori

  • Ika

    13.11.2022 #15 Author

    Posledica malih subvencija

    Odgovori

  • Dzebac

    13.11.2022 #16 Author

    Proizvođači nemaju izbora, ne mogu izdržati pod današnjim uslovima

    Odgovori

  • Boba3

    13.11.2022 #17 Author

    Posledica vođenja ekonomije i poljoprivrede u zadnjih 30 godina…

    Odgovori

  • MAJALG

    13.11.2022 #18 Author

    Drzava je ovde napravila najvece greske uvoz je postao zastupljen ljudi nisu u mogucnosti da sa ovim cenama hrane i ostalih nameta gaje stoku i to se odrazava na kolicinu koja je svake godine drasticno u padu.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.