Subvencije za privredu u Predlogu budžeta za 2023. godinu vredne više od 25 milijardi dinara

Nedostaju domaće privatne investicije

InvesticijePoslovanjeSrbija

23.11.2022 13:11 Autor: Milica Rilak 2

Nedostaju domaće privatne investicije Nedostaju domaće privatne investicije
U Predlogu budžeta za 2023. godinu planirane su 25,3 milijardе dinara ili nešto više od 215 miliona evra za subvencije u privredi, što je... Nedostaju domaće privatne investicije

U Predlogu budžeta za 2023. godinu planirane su 25,3 milijardе dinara ili nešto više od 215 miliona evra za subvencije u privredi, što je treći najveći iznos iza poljoprivrede (68,7 milijardi dinara) i subvencija u oblasti energetike (34,6 milijardi dinara). Ipak, najveći deo ovog iznosa „rezervisan“ je za izmirenje obaveza po već sklopljenim ugovorima sa stranim i ponekom domaćom kompanijom.

Biznis.rs će u seriji tekstova narednih dana analizirati najvažnije projekte i izdvajanja planirana predlogom državne kase za 2023. godinu, a posebno obrađujemo teme poljoprivrede, energetike, infrastrukture, kao i politiku subvencionisanja.

Od ukupne sume planirane za podsticaje u privredi, čak 23 milijarde dinara izdvojeno je za subvencije po preuzetim obavezama po ugovorima o dodeli sredstava za direktne investicije, a među stotinak kompanija koje ih koriste su strane – Kromberg&Schubert, Brose, Barry Callebaut, Continental, Wacker Neuson ili Henkel, ali i domaće – Millenium Resorts, Chemical Agrosava, Nectar ili Elixir Prahovo.

Ukupan budžet Ministarstva privrede „težak“ je 30,1 milijardu dinara, a osim subvencija sadrži i sredstva za razvoj poslovne infrastrukture u iznosu od milijardu dinara, dve milijarde dinara za kreditiranje preduzeća u procesu privatizacije, kao i 2,4 milijarde dinara za razvoj konkurentnosti privrede.

Kada je reč o politici podrške privredi i investitorima, za sada smo čuli samo globalne poruke o njenom pravcu u 2023. godini, i to od premijerke Ane Brnabić. Ona je na predstavljanju Bele knjige 2022 Saveta stranih investitora (FIC) podsetila da je od januara do oktobra ove godine u zemlju ušlo 3,11 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je 0,3 odsto više nego u „rekordnoj“ 2021. godini, ali i poručila da su državi podjednako važni i strani i domaći investitori.

Foto: Pixabay.com

Analiza investicione klime u Srbiji, koju je za FIC uradio ekonomista i nekadašnji premijer Miroljub Labus, međutim, ukazuje na manjak privatnih investicija, a posebno domaćih.

„Srbija bi morala da ima 25 odsto učešća investicija u BDP-u da bi osigurala stabilan privredni rast od pet odsto godišnje, a da bi postigla takav cilj privatne investicije bi morale da povećaju učešće u BDP-u za tri do četiri odsto“, rekao je Labus tokom prezentacije rezultata analize, i istakao da javna ulaganja trenutno iznose šest do sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, dok su strane investicije na nivou od pet odsto BDP-a.

„Kratki smo sa domaćim privatnim investicijama“, zaključio je Labus.

Izvršni direktor Saveta stranih investitora (FIC) Aleksandar Ljubić kaže za Biznis.rs da je poruka o neophodnosti rasta domaćih privatnih investicija važna i za strane investitore, a pogotovo velike strane kompanije kojima je važno da, kroz lance snabdevanja, sarađuju sa „vitalnim“ domaćim malim i srednjim preduzećima.

Kada je reč o subvencijama koje je država planirala za sledeću godinu, on ocenjuje da nijedna velika kompanija nije došla u Srbiju samo zbog novčane podrške za otvaranje novih radnih mesta.

„One dolaze zato što je Srbija dobro mesto za ulaganje, zato što je izgrađena infrastruktura, i zato što imaju pristup radnoj snazi. U tom smislu, moramo više da radimo na obrazovanju, da ga prilagođavamo potrebama tržišta. Obrazovanje je možda i najvažniji segment – jer džaba vam podsticaji kroz cenu energenata ili za nova radna mesta ako nema radne snage“, istakao je Ljubić u razgovoru za Biznis.rs.

Kada je reč o subvencijama, postavlja se i pitanje kakva je strategija rasta države, i koje oblasti bi ubuduće trebalo da podstiče.

Labus je ponudio odgovor na tu dilemu kroz konstataciju da je tokom pandemije došlo do fundamentalne promene u strategiji rasta.

„Rast je zavisio od investicija i građevinarstva u 2018. i 2019. godini, da bi se ‘okrenuo’ ka potrošnji i domaćoj trgovini u periodu od izbijanja pandemije do ove godine“, rekao je Labus tokom prezentacije i naglasio da bi Srbija trebalo da se vrati na pređašnju strategiju rasta zasnovanu na investicijama i izvozu.

„U tom smislu, na strani ponude Srbija bi morala da podstiče proizvodnju roba radi izvoza, a ne usluga za domaću upotrebu“, zaključio je Miroljub Labus.

  • IVAN

    23.11.2022 #1 Author

    Uvek su nedostajale.

    Odgovori

  • GOCA BG

    24.11.2022 #2 Author

    Kao da je to nesto novo,nismo ih ni imali …

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...