Privatne bolnice u Srbiji najprofitabilniji deo zdravstva, godišnja dobit veća od 31 milijarde dinara

U Srbiji ima oko 700 privatnih zdravstvenih ustanova, od malih ordinacija do velikih bolničkih sistema. Međutim, iako je broj veliki problem je taj što je većina koncentrisana u Beogradu i većim gradovima, što znači da zdravstvena nega nije dostupna u manjim sredinama. Takođe, bolnice i domovi zdravlja čine samo sedam odsto celog privatnog zdravstvenog sektora.

Kada je reč o poslovanju, prema podacima koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall, zdravstveni sektor u Srbiji u periodu od 2022. do 2024. godine beleži kontinuiran rast prihoda, ali uz različit odnos profitabilnosti i troškova po pojedinim delatnostima.

Ukupna dobit svih privatnih zdravstvenih ustanova u 2024. godini iznosila je skoro devet milijardi, preciznije 8.745.563.000 dinara.

Uporedna analiza šest ključnih kategorija – od stomatoloških i opštih praksi do bolnica i ustanova sa medicinskom negom – pokazuje razlike u stabilnosti poslovanja.

Najveći apsolutni rast prihoda ima delatnost bolnica, koja je sa 23,78 milijardi dinara u 2022. godini porasla na 31,03 milijarde u 2024. godini. Povećanje od preko sedam milijardi dinara prati i relativno stabilan nivo dobiti, iako je 2024. donela blagi pad u odnosu na 2022. godinu (2,78 milijardi naspram 2,91 milijardi). Istovremeno, gubici su značajno smanjeni u odnosu na 2023. godinu, kada su iznosili čak 1,24 milijarde.

Specijalistička medicinska praksa pokazuje jedan od najdinamičnijih trendova rasta. Prihodi su gotovo udvostručeni u tri godine – sa 9,85 milijardi u 2022. na 16,19 milijardi u 2024. Dobit prati ovaj trend i raste sa 1,22 milijarde na 1,93 milijarde dinara.

Opšta medicinska praksa takođe prati snažan rast prihoda – sa 10,1 milijardu u 2022. na 14,22 milijarde u 2024. Međutim, za razliku od specijalističke prakse, ovde je vidljiv veći stepen volatilnosti u gubicima. Nakon naglog skoka gubitaka u 2023. godini (192,8 miliona), 2024. donosi njihovo značajno smanjenje na 81,8 miliona, što ukazuje na prilagođavanje troškova i konsolidaciju poslovanja.

Stomatološka praksa se izdvaja kao sektor sa stabilnim i postepenim rastom. Prihodi su porasli sa 5,61 milijardi na 8,66 milijardi dinara, dok je dobit povećana sa 525 miliona na gotovo 880 miliona. Gubici rastu u 2024. godini u odnosu na prethodnu, ali ne narušavaju ukupni pozitivan trend. Ovaj segment karakteriše i kontinuiran rast zaposlenosti, što ukazuje na širenje tržišta i povećanu tražnju za stomatološkim uslugama.

Segment ostala zdravstvena zaštita predstavlja specifičan slučaj stagnacije prihoda uz rast dobiti. Prihodi su praktično na istom nivou kao 2022. godine (oko 15 milijardi dinara), ali je dobit porasla sa 1,16 milijardi na 1,43 milijarde. Istovremeno, gubici su smanjeni u odnosu na 2023. godinu.

Najmanji, ali i najnestabilniji segment jesu ustanove sa medicinskom negom. Iako prihodi rastu (sa 387 miliona na 505 miliona), gubici drastično skaču u 2024. na 77 miliona dinara, što višestruko nadmašuje prethodne godine.

Kada je reč o zaposlenosti, svi segmenti beleže rast, ali različitim tempom. Bolnice ostaju najveći poslodavac sa 4.729 zaposlenih u 2024, dok specijalističke i stomatološke prakse beleže najbrži relativni rast broja zaposlenih. Nasuprot tome, segment ostale zdravstvene zaštite stagnira, pa čak beleži blagi pad u odnosu na 2022. godinu.

Specijalistička praksa ima najuravnoteženiji rast. Ovaj sektor ima najbolji odnos između rasta prihoda i dobiti. Gotovo prati bolnice po dobiti, iako ima upola manje prihode.

Opšta praksa ima visoke prihode kao i dobit, ali ispod specijalističkog sektora. Zanimljivo je da  sektor ostale zdravstvene zaštite ima gotovo iste prihode kao opšta praksa, ali manju dobit. Ipak, povećanje dobiti bez rasta prihoda ukazuje na optimizaciju troškova. Stomatologija ima upola manje prihode od opšte prakse, ali ostvaruje relativno visoku dobit, pre svega zbog visokih tržišnih cena usluga.

Medicinska nega je delatnost koja je najslabija po oba kriterijuma. Nizak nivo dobiti u odnosu na rast prihoda može ukazivati na pritisak troškova i nisku profitabilnost.

Specijalističke ordinacije najbrže rastu i po prihodima i po broju ustanova

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall može se uočiti opšti trend blagog smanjenja broja novootvorenih zdravstvenih ustanova u većini delatnosti tokom 2024. godine u odnosu na 2023. Uporedni pogled na broj novootvorenih i ugašenih zdravstvenih ustanova, zajedno sa njihovim prihodima i dobiti u 2024. godini, pokazuje koliko su pojedine delatnosti istovremeno i dinamične i ekonomski isplative.

Specijalistička medicinska praksa u oba posmatrana perioda predstavlja jedan od najaktivnijih segmenata. U 2023. godini otvorena je 171 ustanova, dok ih je ugašeno 90, što daje pozitivan saldo. U 2024. broj novootvorenih pada na 156, dok se gašenja blago smanjuju na 87. I dalje postoji stabilan neto rast, ali slabiji nego godinu ranije. Finansijski, ovaj sektor zauzima drugo mesto po prihodima (16,19 milijardi dinara) i drugo po dobiti (1,93 milijardi dinara), što potvrđuje da veću aktivnost na tržištu prati i značajna profitabilnost.

Kod stomatološke prakse uočava se sličan obrazac. U 2023. godini otvorene su 184 ordinacije, a ugašeno 115, što ukazuje na veliku fluktuaciju. U 2024. dolazi do smanjenja i otvaranja (156) i gašenja (95). Međutim, i pored te dinamike, stomatologija je finansijski slabija u odnosu na druge delatnosti – sa prihodima od 8,66 milijardi dinara i dobiti od 0,88 milijardi dinara zauzima tek peto mesto.

Opšta medicinska praksa pokazuje drugačiji trend. U 2023. godini broj ugašenih (41) bio je veći od broja novootvorenih (27), što znači negativan saldo. Međutim, u 2024. dolazi do preokreta – otvara se 34 ustanove, dok se gasi 33, čime sektor prelazi u blagi plus. Finansijski rezultati dodatno osnažuju ovu promenu: opšta praksa je treća po dobiti (1,70 milijardi dinara) i četvrta po prihodima (14,22 milijardi dinara).

U segmentu ostale zdravstvene zaštite uočava se umerena, ali stabilna dinamika. Tokom 2023. otvoreno je 111 ustanova, a ugašeno 87, dok u 2024. dolazi do pada na 91 novootvorenu i 76 ugašenih. Neto rast postoji u obe godine, ali se smanjuje. Po prihodima (15,72 milijardi dinara) ovaj sektor je treći, dok je po dobiti (1,43 milijarde dinara) četvrti, što ukazuje na solidnu ekonomsku osnovu uprkos usporavanju rasta.

Delatnost bolnica predstavlja poseban slučaj. U 2023. godini otvoreno je 16 bolnica, a ugašene su samo dve, dok u 2024. broj novootvorenih pada na devet, uz isti broj gašenja. Iako je dinamika ulaska novovih kompanija smanjena, neto rast je i dalje pozitivan. Ono što ovaj sektor izdvaja jeste njegova finansijska dominacija – ubedljivo je prvi i po prihodima (31,03 milijarde dinara) i po dobiti (2,78 milijardi dinara). To pokazuje da iako ih je malo, bolnice generišu najveću ekonomsku vrednost.

Najmanji i najmanje razvijen segment su smeštajne ustanove sa medicinskom negom. Za 2024. evidentirano je jedno gašenje. Finansijski, ovaj sektor je marginalan – sa svega 0,50 milijardi dianra prihoda i 0,026 milijardi dinara dobiti nalazi se na poslednjem mestu, što ukazuje na ograničen obim i značaj.

Podaci pokazuju da delatnosti sa najvećim brojem novootvorenih i ugašenih ustanova (stomatološke i specijalističke prakse) nisu nužno i najprofitabilnije, već su to bolnice i, u nešto manjoj meri, specijalističke i opšte prakse.

Ustanove SB Ferona i Euromedik 2 među najprofitabilnijima

Analiza poslovanja vodećih zdravstvenih ustanova u Srbiji u periodu od 2022. do 2024. godine pokazuje razlike u rastu prihoda i dobiti među delatnostima, ali i unutar samih sektora. Najveće prihode i najizraženiju ekspanziju beleže opšta medicinska praksa i bolnički sektor, dok su specijalističke i stomatološke ordinacije stabilnije, ali sa manjim apsolutnim iznosima.

Delatnost ostale zdravstvene zaštite i smeštajnih ustanova sa medicinskom negom zauzima srednju poziciju, sa izraženim pojedinačnim liderima.

Bolnički sektor karakteriše visok nivo prihoda i relativno stabilan rast. Najveći pojedinačni prihod ostvaruje Opšta bolnica Euromedik 2, koja kontinuirano raste sa oko 2,04 milijarde dinara u 2022. na 2,26 milijardi u 2024. godini.

Međutim, njen profit pokazuje oscilacije – pad u 2023, pa oporavak u 2024. Sličan trend rasta prihoda beleže i Euromedik 3 i SB Ferona, pri čemu Ferona iz Novog sada ostvaruje i konstantan rast dobiti, dostižući preko 400 miliona dinara u 2024. godini, što je među najvišim profitima u ovom sektoru.

Klinika Maja se izdvaja po snažnom rastu dobiti, koja se više nego udvostručuje u posmatranom periodu. Nasuprot tome, Miloš klinika beleži rast prihoda, ali pad dobiti u 2024. Ukupno gledano, bolnice kombinuju visoke prihode sa stabilnim, ali ne uvek linearno rastućim profitima.

Opšta medicinska praksa predstavlja najbrže rastući segment po prihodima. Dom zdravlja Euromedik beleži impresivan rast sa 1,6 milijardi na skoro tri milijarde dinara u 2024. godini, uz snažan rast dobiti koja prelazi 680 miliona.

Sličan trend ima i Medigroup Jedro, dok Medigroup Dr Ristić ostvaruje najveće prihode u ovoj kategoriji – preko 3,2 milijarde dinara u 2024. godini – ali uz izražene gubitke u ranijim godinama i tek delimičnu stabilizaciju. Ovaj podatak ukazuje da visok prihod ne mora nužno značiti i profitabilnost. Acibadem Bel Medic Slavija beleži stabilan, ali umeren rast, dok manje ordinacije poput prakse dr Dragića pokazuju oscilacije i pad prihoda u 2024. godini. Ukupno, ova delatnost prednjači po apsolutnim prihodima i rastu zaposlenosti, što ukazuje na širenje mreže usluga.

Delatnosti smeštajnih ustanova sa medicinskom negom imaju znatno manje prihode, ali pokazuju kontinuiran rast i relativno ujednačenu dobit. Najveći prihod ostvaruje SVT-Trifun, sa oko 76 miliona dinara u 2024, dok preduzeće Illusion ima konstantan rast i dobiti i prihoda. Ostali subjekti su manji, ali stabilni, sa blagim oscilacijama. Ovaj sektor karakteriše nizak rizik i postepen rast, ali bez velikih skokova.

Specijalistička medicinska praksa pokazuje jak rast kod pojedinih preduzeća. Najveće prihode ima poliklinika Euromedik na Vračaru, koja prelazi 520 miliona dinara u 2024. godini, ali uz pad dobiti u odnosu na 2022. S druge strane, manje ordinacije beleže eksplozivan rast – Vatan Med povećava prihod gotovo osmostruko i ostvaruje značajan skok dobiti na preko 50 miliona dinara. Slično, i ordinacije Perfect Vision i Ergo-Sana beleže kontinuiran rast i prihoda i dobiti.

Stomatološka praksa pokazuje mešovite trendove. Ordinacija Dr Lolin beleži snažan rast prihoda i dobiti, dostižući skoro 190 miliona dinara dobiti u 2024. godini, što je jedan od najviših rezultata u ovom segmentu.

Nasuprot tome, Dental Plaza beleži pad prihoda kroz sve tri godine, uz smanjenje broja zaposlenih, što ukazuje na kontrakciju poslovanja. Ostale ordinacije, poput Stamenković Dental i Dentalscan, beleže rast, ali sa znatno manjim apsolutnim iznosima.

Ostala zdravstvena zaštita uključuje neke od najvećih prihoda uopšte. Zdravstvene ustanove Biomedica i Vizim prelaze 1,5 milijardi dinara prihoda, pri čemu Vizim beleži najbrži rast – gotovo dupliranje prihoda u tri godine, uz snažan rast dobiti na gotovo 200 miliona dinara. Biomedica, iako stabilna po prihodima, ima oscilacije u dobiti, sa značajnim padom u 2023. i oporavkom u 2024.

Konzilijum pokazuje pad prihoda, ali i dalje visoku dobit, dok preduzeće Jugolab i laboratorija Zdravlje imaju stabilan rast i u prihodima i u dobiti.

Kada se uporede sve delatnosti, može se zaključiti da najveće prihode ostvaruju opšta medicinska praksa i pojedini subjekti iz ostale zdravstvene zaštite, dok najveće profite generišu kombinovano bolnice, velike privatne klinike i pojedine stomatološke ordinacije.

Bolnice i domovi zdravlja dominiraju po obimu poslovanja i zaposlenosti, dok manji specijalistički i stomatološki subjekti pokazuju veću fleksibilnost i potencijal za brz rast dobiti.

Sutra: Zašto je investicija u zdravstvenu ustanovu jedna od najrizičnijih?