Nedostatak fiskalnih uređaja veliki problem za brojne privrednike

Poreski obveznici imaju još šest dana da se prijave za subvencije za prelazak na novi model fiskalizacije jer je krajnji rok 31. januar. Tranzicioni period za prelazak na online fiskalizaciju počeo je 1. novembra prošle godine, a obveznici imaju obavezu da do 30. aprila 2022. godine u potpunosti svoje poslovanje prilagode novom modelu, jer od 1. maja počinje puna primena novog Zakona o fiskalizaciji.

Isplata subvencija, koja je počela krajem oktobra, podrazumeva davanja poreskim obveznicima u iznosu od 100 evra po svakom prodajnom mestu i još 100 evra po svakom prodajnom uređaju, a za privrednike koji nisu u sistemu PDV-a taj iznos je uvećan za 20 odsto.

Da bi se prijavili za subvencije poreski obveznici najpre treba da prijave podatke o lokacijama prodajnih objekata putem portala Poreske uprave ePorezi. Pravo na korišćenje imaju obveznici fiskalizacije osnovani i upisani kod nadležnog registra zaključno sa 29. oktobrom 2021. godine.

Rok za prijavu za subvencije bio je dovoljan, ali je sam krajnji rok za prelazak na novi model fiskalizacije dosta kratak i mislim da bi trebalo da se produži, ocenjuje predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Vladimir Lalošević.

“Privrednici do kraja januara samo treba da konkurišu i potražuju sredstva, a samu kupovinu uređaja mogu da odlože do 30. aprila. Rok je kratak jer je veliki neodstatak samih uređaja na tržištu. Takođe, nisu uzeti u obzir svi aspekti branše u privredi i pretpostavljamo da će doći do produžetka roka za punu primenu zakona jer još uvek nemamo dobavljača sa dovoljnom količinom kasa koje potražuje privreda u ovom momentu”, ističe Lalošević koji je i direktor kompanije “Centar novih tehnologija”.  

Fiskalna kasa nije neophodna, računar i softver mogu da budu dovoljni

Kako objašnjava naš sagovornik, ono što je važno da privrednici shvate je da sam uređaj nije više sredstvo fiskalizacije, da nema potrebe da se isključivo na to baziraju, jer mogu da koriste i softverska rešenja.

“Privrednici nisu u obavezi da kupe uređaj novcem koji dobijaju od države. Oni su u obavezi da fiskalizuju prodajno mesto, što znači da taj novac, recimo, mogu da koriste u naredna 24 meseca za iznajmljivanje softvera. To je nedoumica koja često muči privrednike. Oni misle da moraju da potroše novac, a zapravo jedino što moraju je da imaju prodajno mesto, a novac može da se upotrebi za kupovinu softvera koji će opet imati istu svrhu”, dodaje Lalošević.

Prema njegovim rečima, sam uređaj može da zameni računar. Oni koji imaju kompjuter u svom poslovnom prostoru mogu da ga koriste za izdavanje fiskalnih računa.

“Naravno, na njemu moraju da imaju softver za izdavanje elektronskih faktura i LPFR (lokalni procesor fiskalnih računa) koji služi da u slučaju prestanka rada interneta možete da izdate račun. Tako je uz računar dovoljno imati neki termalni printer ili čak običan štampač, ako ne postoji velika potreba za izdavanjem faktura”, dodaje naš sagovornik.

Na pitanje da li su subvencije dovoljne da pokriju sve troškove privrednika za e-fiskalizaciju, Vladimir Lalošević kaže da novac pokriva osnovni, inicijalni trošak kada je reč o kupovinu uređaja, ali da sve zavisi od samog tipa aparata.

“Svako će imati mesečni, dodatni trošak, a da li će to biti trošak za korišćenje hardverskih kasa, softvera ili interneta, zavisi od samog izbora. Svi na prodajnom mestu moraju da imaju internet, ali mogu da koriste i Wi-fi koji već postoji. Postoje kase koji su android uređaji, to je na primer telefon sa fiskalnim termalnim printerom. Taj uređaj će ‘pronaći’ internet preko mobilne mreže ili preko Wi-fi mreže kompanije i na taj način će pitanje interneta biti rešeno. To nije sporno, samo privrednici pri izboru moraju da vode računa koje uređaje i softverska rešenje biraju, kako bi to najbolje bilo usklađeno sa njihovim poslovanjem”, zaključuje naš sagovornik.