NPL-ovi u Srbiji na rekordno niskom nivou

Ekonomski rast u Srbiji koji je postignut u poslednjim godinama pozitivno je uticao na finansijsku stabilnost građana i preduzeća. Veća zaposlenost, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao i povećanje potrošnje i investicija, poboljšali su sposobnost otplate dugova. Kvalitet kredita se poboljšao jer su dužnici imali bolje ekonomske uslove za izmirivanje svojih obaveza.

Narodna banka Srbije je u poslednjih nekoliko godina sprovela niz mera koje su pomogle u smanjenju NPL-ova. Uvela je strože standarde za odobravanje kredita i poboljšala monitoring tržišta. Takođe, NBS je postavljala veće kapitalne zahteve za banke, što je doprinosilo stabilnosti bankarskog sektora i smanjenju rizika od loših kredita.

Na osmom godišnjem SEE NPL + Finance forumu, koji je održan danas u Beogradu pred predstavnicima regionalnog finansijskog sektora, zamenik generalnog direktora sektora za kontrolu rada banaka u NBS, Nenad Erdoglija, istakao je da je privreda Srbije pokazala veliku otpornost na nepovoljna dešavanja u okruženju tokom prethodnih godina.

“Ojačana je eksterna pozicija zemlje, a dobili smo i investicioni rejting međunarodne agencije S&P, što će dovesti do povoljnijeg kreditiranja privrede i građana. Kvalitet kreditnog protfolija je dodatno poboljšan. Zaključno sa krajem septembra, bruto NPL udeo u ukupnim kreditima iznosi 2,75 odsto i na nivou je istorijskog minimuma.  Od usvajanja Strategije rešavanja problematičnih potraživanja 2015. godine, to je manje za više od 19,5 procenata”, rekao je Erdoglija. 

U sektorskoj strukturi NPL-ova, nešto manje od 60 procenata otpada na retail sektor, koji obuhvata građane, preduzetnike i poljoprivrednike. Što se tiče privrede, njen udeo je preostalih 40 odsto.

U periodu od 2015. naovamo najveće smanjenje NPL-ova u Srbiji desilo se na osnovu direktnog otpisa (oko 270 milijardi dinara).

Banke su tokom vremena prepoznale značaj smanjenja udelа NPL-ova u svojim bilansima i sprovele su agresivnije akcije u vezi sa naplatom duga. Kroz prodaju loših kredita specijalizovanim firmama za naplatu, restrukturiranje duga i druge metode, banke su uspele da očiste svoje portfolije.

Takođe, povećana konkurencija među bankama je podstakla bolje upravljanje kreditnim rizikom, dok su klijenti imali pristup povoljnijim uslovima za refinansiranje postojećih dugova, što je takođe smanjilo broj loših kredita.

Treba imati na umu da je poslednjih godina neizvesnost opšte globalne ekonomske situacije (pandemija, kriza u Ukrajini, kriza lanaca nabavke i skoka cena energenata) doprinela da banke pooštre kriterijume za odobravanje kredita, dok su ključne kamatne stope centralnih banaka, pa i naše, rasle.

“Čitava regulativa i sistem naplate NPL-ova sada su znatno razvijeniji u celom regionu Zapadnog Balkana, a i banke su počele mnogo ranije u procesu komunikacije da sarađuju sa svojim klijentima iz sektora malih i srednjih preduzeća koji eventualno imaju probleme. To je značajno različita slika u odnosu na onu od pre deset i više godina”, napomenula je Aleksandra Vukosavljević, direktorka EBRD za sektor investicija u finansijski sektor u Zapadnom Balkanu i Istočnoj Evropi.

Rast kamatnih stopa poslednje dve godine odrazio se pozitivno na poslovanje banaka i njihove finansijske rezultate, iako je tražnja za kreditima u tom periodu opala.

Sada ponovo dolazi do rasta kreditiranja, sa očekivanjem da će dalje smanjenje kamatnih stopa dodatno podstaći taj trend, a posebno rast tražnje za stambenim kreditima, složili su se učesnici SEE NPL + Finance foruma, čiji je jedan od medijskih partnera i Biznis.rs.