Od 59 toplana – samo 13 naplaćuje grejanje po potrošnji

Otkako električna energija nije više tako jeftina za grejanje, posebno ako se zna da je samo ove godine poskupela za oko 27 odsto, menjaju se i navike potrošača. Beleži se pad potrošnje struje, pre svega, u domaćinstvima, jer se traže jeftiniji energenti, iako je grejanje na struju uvek bilo najkomfornije.

Na smanjenje potrošnje delom utiču i popusti za racionalnu potrošnju struje, koja je bila uvedena od oktobra 2022. do marta 2023. A pošto je ova mera dala odličan rezultat, u septembru 2023. donet je zaključak o novim popustima, koji se kreću od 20 do 40 odsto, ali i dodatnom popustu od pet odsto za kupce koji povećaju učešće niže tarife u odnosu na isti mesec prošle godine.

Kao jedan od načina da se uštedi električna energija je i energetska sanacija zgrada koja će sprečiti da toplota odlazi ispod vrata prozora i zidova i greje asfalt umesto stana, piše Politika.

„Zanimljivo je da se smanjuje potrošnja u domaćinstvima, iako se broj kupaca povećava. Pada prosečna potrošnja i na mesečnom i na godišnjem nivou. EPS od oktobra 2023. do marta 2024. odobrava nove popuste domaćinstvima koja smanje potrošnju struje u odnosu na isti mesec u prethodne dve godine, u kome je ostvarena veća potrošnja. Građani su tako uštedeli više od šest milijardi dinara“, objasnila je Jadranka Ristić, direktorka Direkcije za javno snabdevanje EPS AD na okrugom stolu o energetskoj sanaciji zgrada, koji je organizovao portal „Energija Balkana”.

Veliki uticaj na smanjenje potrošnje imali su i kupci-proizvođači sa kojima je EPS do sada zaključio 2.800 ugovora.

Primarni cilj sanacije trebalo bi da bude smanjenje razlike u potrošnji tokom zimskih i letnjih meseci. Razlika u potrošnji između letnjeg i hladnijeg zimskog dana je skoro 50 odsto, objasnio je Aleksandar Latinović, šef Službe za sistemske usluge EPS AD.

Popust od 20 odsto za racionalnu potrošnju električne energije od oktobra ove do marta 2024. godine imaju domaćinstva koja su smanjila potrošnju više od pet odsto, a manje ili jednako 15 procenata, 25 odsto popusta za umanjenje potrošnje veće od 15, a manje ili jednako 20 odsto, kao i 30 procenata popusta za umanjenje potrošnje veće od 20, a manje ili jednako 25 procenata.

Energetska sanacija stambenih zgrada priključenih na sisteme daljinskog grejanja važna je za prelazak na naplatu grejanja po potrošnji, što je zakonska obaveza u Srbiji. U projektu koji realizuje Ministarstvo energetike u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj EBRD, prioritet će imati stambene zgrade sa najvećom specifičnom potrošnjom, u kojima će uštede biti najviše vidljive.

„Glavni kriterijum za odabir zgrada koje će biti sanirane je specifična potrošnja. Ako bi se pre energetske sanacije ovih zgrada prešlo na naplatu daljinskog grejanja po potrošnji, u Beogradu bi oko 15 odsto zgrada imalo ozbiljno povećanje računa, ali i potrošnje električne energije. U tom kontekstu značajna je uloga energetskih ventila, delitelja“, istakao je Bojan Bogdanović, specijalista za energetsku efikasnost i zelene zgrade u EBRD.

Bogdanović je istakao da ovaj projekat ide podruku sa dekarbonizacijom sistema daljinskog grejanja. U Srbiji postoji 59 sistema daljinskog grejanja, od kojih samo 13 ima naplatu po potrošnji.

„Ako uspete da sanirate objekte koji su najneefikasniji, smanjićete potrošnju za oko 10 odsto“, rekao je Bogdanović, poručujući da se može očekivati oko 350 megavata uštede samim prelaskom na naplatu po potrošnji – bez ulaganja.

Tokom diskusije on je rekao da građani nemaju pojma koliko troše, a koliko plaćaju.

„Zato bi trebalo potrošačima koji su priključeni na toplane poslati račun na kome bi pored stavke koliko ko treba da plati bilo navedeno koliko ko troši – koliko bi trebalo da plate. Ljudi treba da budu svesni da su ozbiljno subvencionisani“, istakao je on.

„Udruženje profesionalnih upravnika je napravilo analizu podataka i zaključilo da postoji veće interesovanje stanara da se uključe u energetsku sanaciju. Ali, problem je što nisu dovoljno informisani“, kaže Bojan Nikolić, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda.

Antonela Solujić iz Privredne komore Srbije rekla je da se o projektu sanacije zgrada nedovoljno govori.

„Važno je da ovaj projekat dobije veću pažnju, jer je i u Evropi i kod nas najveći problem unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama. Ovde je značajna uloga upravnika zgrada“, zaključila je, navodeći da je i sama u zgradi gde živi objašnjavala komšijama prednosti energetske sanacije zgrada i dalekosežnih benefita koje se tako postižu.