Od avgusta kreće proizvodnja ekološkog peleta od industrijske konoplje

Sudeći po sve većem interesovanju poljoprivrednika, ali i javnosti, izgleda da će uzgajanje industrijske konoplje nastaviti da bude trend i u narednom periodu, što je već godinama unazad slučaj u Evropi i svetu.

Ekspanzija ove biljke u Srbiji dogodila se nakon 2016. godine, kada je sve veći broj poljoprivrednika odlučio da ulaže upravo u ovaj biznis, budući da industrijska konoplja ima široku upotrebu i može biti iskorišćena od korena do listova. Sadrži i više od 20 aminokiselina, od kojih je devet esencijalnih, a u Srbiji se gaji u potpuno prirodnim uslovima, bez pesticida i herbicida.

U našoj zemlji je trenutno preko 100 proizvođača industrijske konoplje, a površina pod ovom biljkom je od samo dvadesetak hektara došla do nekoliko stotina hiljada. Postavlja se pitanje da li su poljoprivrednici u Srbiji dovoljno osposobljeni za uzgajanje i preradu ove biljke, koja može da ima značajnu primenu i u procesu energetske tranzicije?

Ekopanonia, klaster za afirmisanje korišćenja ekološke energije i širenje znanja o raspoloživosti, prednostima, kao i društvenim, ekološkim i korporativnim koristima od adekvatne eksploatacije obnovljivih izvora energije, prijavio se na konkurs Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) – Izazov za inovativna rešenja u oblasti cirkularne ekonomije, sa projektom za edukaciju o proizvodnji i korišćenju industrijske konoplje.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Zoran Jovanović koji sarađuje sa ovim klasterom, budući da se već pet-šest godina bavi industrijskom konopljom, neophodno je da se razvije tehnologija za njenu preradu, jer je upravo ona jedan od preduslova za apsolutno iskorišćavanje njenog potencijala.

„Danas kada pitate zbog čega se konoplja ne seje u velikoj meri, kao što je bio slučaj sredinom prošlog veka u Srbiji, odgovara se pitanjem – gde ću i kome da je prodam“, kaže on i dodaje da je to posledica činjenice da nemamo kapacitet za njenu preradu, a uz to je i neophodno edukovati nove kadrove koji bi se bavili ovim poslom.

Jovanović objašnjava da se pun potencijal industrijske konoplje može iskoristiti samo uz stručno osoblje i savremenu tehnologiju koji mogu pružiti maksimalni rezultat, a koji proizilazi iz samih značajnih karakteristika ove biljke. Njene glavne osobine su da njen koren čisti zemljište od teških metala, ima 30 puta veću moć apsorbovanja ugljen-dioksida od bilo kod drugog drveta i nije potrebno nikakvo ulaganje nakon setve. Od cveta konoplje može da se napravi dvadesetak, a od korena i više od 100 proizvoda. Takođe, predstavlja dobar izvor za energetsku tranziciju, a uz to i otežava rast korova.

Prema rečima našeg sagovornika, u toku je rad na konstruisanju mašina za njenu preradu, i to kako mašina za odvajanje kore, tako i peletirki koje prave pelet od konoplje.

„Mi smo dali pelet od konoplje na kontrolu Jugoinspektu i dokazano je da je to najkvalitetniji i najisplativiji pelet koji postoji“, naglašava Zoran Jovanović.

Takođe, on navodi da je Ministarstvo za brigu o selu izdvojilo određena sredstva koja će biti korišćena za izgradnju sušara, kao i nabavku druge opreme koja bi trebalo da napravi preokret – od troška koji je do sada predstavljalo uklanjanje stabljike koja nije mogla da se koristi bez adekvatne tehnologije do zarade.

„Srbija je šezdesetih godina zarađivala milijarde dolara od konoplje, a odjednom ne znamo šta da radimo sa ono malo stabljike koju seljak proizvodi, već mu to predstavlja trošak oko oranja“, kaže naš sagovornik.

Ovaj obrt, dodaje Jovanović, izvešće se tako što od stabljike mogu da se odvajaju vlakna koja mogu da se prodaju bilo gde u inostranstvu, a drugi deo će biti iskorišćen za proizvodnju pomenutog peleta visoke ekološke i energetske vrednosti, krećući se u pravcu energetske tranzicije. On kaže da bi mogla da se izveze i apsolutno sva količina tako dobijenog peleta, ali i da je svima nama u interesu da dobar deo bude prodavan i korišćen u Srbiji.

Upravo pomenuti projekat, uz osavremenjivanje tehnologije, trebalo bi da dovede do toga da se „ljudi ne osećaju prevarenim, jer će im biti ponuđeni i štap i šargarepa“, kao i da se trenutne prepreke prevaziđu.

Rezultat ovog projekta trebalo bi da bude otvaranje edukativnog centra u Irigu, gde će se obučavati kadrovi za preradu industrijske konoplje u ekološki pelet.

„Shvatili smo da ako napravimo savremene mašine ne bi imao ko da rukuje njima. U Srbiji se razvija jedna firma iz Valjeva koja pravi peletirke i uređaje za skidanje kore. Mi ćemo sa njima u avgustu krenuti u proizvodnju prve količine peleta od industrijske konoplje“, kaže Jovanović.

Podsetimo, uz podršku Evropske Unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i Evropskom investicionom bankom (EIB), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji objavio je „Izazov za inovativna rešenja u oblasti cirkularne ekonomije“.

Cilj ovog izazova je da podrži sprovođenje inovativnih ideja koje će doprineti efikasnijem korišćenju resursa, kao i smanjenju i ponovnoj upotrebi otpada u procesima proizvodnje. Realizacija ovih ideja doprineće smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, što će ubrzati zelenu transformaciju privrede i društva, odnosno sprovođenje Zelene agende u Srbiji.

Dvadeset najboljih rešenja dobiće mentorsku i tehničku podršku, a za najboljih pet biće obezbeđeno sufinansiranje, kako bi se primenila u praksi.