Osim IT stručnjaka, tržištu rada nedostaju i inženjeri, lekari, farmaceuti

Do kraja oktobra poslodavci imaju vremena da se prijave za učešće u programu Moja prva plata, gde se daje mogućnost mladima do 30 godina starosti da steknu potrebnu praksu za rad. Takođe, do kraja novembra poslodavci imaju vremena da se prijave za još jedan program podrške za pronalaženje adekvatnih kadrova – to je model dualnog obrazovanja kroz koji je, prema podacima Privredne komore Srbije, prošlo više od 15.894 učenika u 950 kompanija.

Međutim, čak i uz brojne stimulacije za zapošljavanje, poslodavci u Srbiji i dalje imaju problema u pronalaženju adekvatnih kadrova.

“Pitanje nedostatka zaposlenih tiče se i demografije i migracija, a pitanje kvaliteta ima veze sa obrazovnim sistemom koji je zastareo i jako je udaljen od potreba koje imaju preduzeća. Zbog toga je dualno obrazovanje veoma bitno kao jedan od načina da se edukacija mladih približi onome što je u realnom svetu potrebno privredi”, objašnjavaju iz Unije poslodavaca Srbije.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), trenutno su u našoj zemlji najtraženija zanimanja iz IT oblasti – programeri i stručnjaci različitih specijalnosti, zatim diplomirani mašinski inženjeri, inženjeri elektrotehnike, diplomirani ekonomisti, diplomirani pravnici, lekari opšte medicine, diplomirani farmaceuti…

Kada su u pitanju profili srednjeg nivoa kvalifikacija, najlakše do posla dolaze knjigovođe, računovođe, elektotehničari – elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, mašinski tehničari – konstruktori, tehničari za kompjutersko upravljanje, radnici na obezbeđenju – tehničari obezbeđenja, medicinske sestre, kuvari, vozači, komercijalni tehničari, građevinski tehničari.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje za Biznis.rs objašnjavaju da je deficitarnost koju registruju određena brojem nezaposlenih lica koja su prijavljena na evidenciju, određenih kvalifikacija i potreba poslodavaca, kao i na osnovu dodatnih zahteva u pogledu znanja, veština, kompetencija i radnog iskustva.

“U višem nivou obrazovanja je primetan manjak ljudi u oblasti IT tehnologija, mašinstva (diplomirani mašinski inženjeri), građevinski inženjeri (sa licencama), inženjeri elektrotehnike i robotike, lekari specijalisti, diplomirani farmaceuti. Kada su u pitanju profili srednjeg nivoa u deficitarna zanimanja spadaju: računovođe, elektrotehničari – elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, mašinski tehničari – konstruktori, tehničari za kompjutersko upravljanje, kuvari, mesari, pekari, građevinski tehničari”, navode iz NSZ.

Nažalost, prema rečima predstavnika Unije poslodavaca Srbije, obrazovanje ne ide u korak sa potrebama tržišta rada, tako da za pojedina, uglavnom zanatska zanimanja, godinama nema prijavljenih učenika.

Interesovanje za pojedine škole i studijske grupe jednim delom svakako zavisi od situacije na tržištu rada i potrebe za poslovima – već dugo je prisutno vrlo veliko interesovanje mladih za programiranje i još neka zanimanja iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija jer omogućavaju lako pronalaženje posla i dobru zaradu.

„Ipak, na interesovanje budućih učenika i studenata utiču i brojni drugi činioci. Izuzetno su, recimo, značajna lična profesionalna interesovanja, neke osobine ličnosti, bazične vrednosti u okviru ličnog sistema vrednosti kojima se rukovode pri izboru, ali i percepcija pojedinih struka – kako ih doživljavaju, koliko im deluju prestižno. Primetno je da su učenici manje zainteresovani za zanimanja iz građevinske delatnosti (tesar, zidar), poljoprivrede, šumarstva, tekstilstva, kožarstva i sličnih delatnosti”, kažu naši sagovornici.

Takođe, treba napomenuti da mladi ljudi koji će se ove i narednih godina opredliti za neku od srednjih škola imaju mogućnost da kroz informisanje i savetovanje o mogućnostima za razvoj karijere sa psiholozima Nacionalne službe za zapošljavanje dobiju pomoć pri donošenju odluke i izboru srednje škole ili studija.

Na pitanje kakvi su rezultati programa dualnog obrazovanja iz NSZ kažu da će se konkretni efekti ovog načina obrazovanja videti kroz praćenje produktivnosti kadrova na radnim mestima.

“Potrebe tržišta rada u pogledu znanja, veština, sposobnosti, odnosno kompetencija za obavljanje poslova zahtevaju kontinurano prilagođavanje nastalim potrebama u pogledu obezbeđivanja odgovarajućeg kadra. Dualno obrazovanje, kao način organizacije i realizacije stručnog srednjeg obrazovanja, ima za cilj da iz formalnog sistema stručnog obrazovanja izlaze kadrovi koji su spremni za samostalan rad, koji imaju znatno veći obim kvalitetnijih praktičnih veština u odnosu na tradicionalni učionički tip organizacije nastave. Kada govorimo o zahtevima poslodavaca u pogledu kriterijuma za izbor kandidata na traženu poziciju, primetno je da se pored odgovarajućeg obrazovanja prednost daje i licima sa radnim iskustvom, što je u direktnoj vezi sa nastojanjima da kroz sistem dualnog obrazovanja mladi steknu praktične veštine i osposobe se za obavljanje konkretnih poslova, što će doprineti bržoj prohodnosti i konkuretnosti na tržište rada”, zaključuju iz Nacionalne službe za zapošljavanje.