Pčelari u besparici, neophodne drakonske kazne za plasman lažnog meda

Livadski i bagremov med u Srbiji poskupeće ove godine i do 200 dinara. Iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije kažu da se očekuje da cene meda na malo ostanu u proseku oko 1.200 dinara, ali ukoliko i ova godina podbaci – pošto je mala verovatnoća da bagrem neće izmrznuti – može se očekivati blago poskupljenje.

Trenutno u velikim trgovinskim lancima u Srbiji cena meda u pakovanju od 720 grama iznosi oko 1.000 dinara. Međutim, problem je u tome što većina proizvoda ne sadrži pravi med.

Predstavnici pokreta potrošača Ujedinjeni za kvalitet ušli su u nekoliko najvećih marketa u Srbiji i uzeli sav med koji su našli na njihovim rafovima, ukupno 25 uzoraka. Čak 88 odsto imalo je dodatke šećera.

Pošto su samo tri uzorka meda prošla analize, a jedan među njima je i brend pčelara Srbije „Naš med“, to zapravo znači da je pre pojave tog brenda u velikim marketima procenat falsifikata iznosio čak 92 odsto.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović kaže da su oštećeni ne samo potrošači, već i država koja mnogo gubi tržištem na kojem se prodaje falsifikovani med.

„Takav ‘med’ sa dodacima stranih šećera oporezuje se stopom od 10, a ne 20 odsto kao prirodni med, gde se direktno potkrada budžet Republike Srbije. Na taj način se i pravim pčelarima sužava tržište i ne mogu da plasiraju svoj med, čime se odbijaju od pčelarstva i umesto da privređuju svojim rukama i doprinose ovoj zemlji, napuštaju pčelarstvo i odlaze na rad u inostranstvo”, ističe Živadinović.

I mnogi trgovci doprinose svemu tome, jer više zarađuju na lažnom nego na pravom medu.

„Ima vajnih ‘renomiranih’ trgovaca čije reklame svako veče gledamo na televiziji, a koji na svojim rafovima uopšte nemaju čist pčelinji med, već razne mešavine sa šećerima. Zbog napuštanja pčelarstva trpi i prateća pčelarska industrija opreme i repromaterijala. Pčelari su očajni i traže od države da preduzme sve mere kako bi se ova pojava sprečila“, naglašava naš sagovornik.

Međutim, Srbija nije sama u ovom problemu. On je prisutan u celoj Evropi.

„Protesti pčelara u Francuskoj su došli dotle da su ušli u trgovine i rušili rafove sa lažnim medom, jer i njihov pravi med sve teže dolazi do rafova trgovina. Evropska komisija je objavila da je skoro 50 odsto uvezenog meda u EU neispravno, ali već više od godinu dana ne preduzima ništa da to spreči“, ocenjuje predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Subvencije i zakonodavne promene idu naruku pčelarima

Osim falsifikata, problem pčelara u Srbiji su i subvencije. Ove godine je subvencija po košnici podignuta sa 800 na 1.000 dinara, mada to povećanje ne prati inflaciju.

„Ali svako povećanje, naravno, znači. Problem je što stočarstvo, pa i pčelarstvo, nije pokriveno subvencijama za gorivo, a pčelarstvo zbog klimatskih promena sve više zavisi od redovne selidbe pčela koja je pčelarima sve nedostupnija, pošto im je plasman meda više nego ugrožen i totalno su obespareni“, ocenjuje Živadinović.

Dodaje da je u celoj situaciji dobro to što država još uvek prati sa usklađivanjem zakonodavstva koje štedi deo ulaganja.

„Tako je upravo ukinut deo proceduralnih obaveza pčelara prilikom selidbe na pčelinje paše, tako da će pčelari imati uštedu od skoro 100 evra po jednoj pčelinjoj paši. Očekujemo da se u dogledno vreme reši i problem registracije pčelarskih vozila, što će mnoge pčelare ohrabriti da više sele svoje pčele, uprkos skupim energentima. Nadamo se da će država iduće godine smoći snage da i stočarstvo uključi u sistem subvencionisanja goriva“, navodi naš sagovornik.

Ipak kao najveću pomoć države za pčelare on ističe uvođenje strogih kontrola kvaliteta meda u trgovinama uz drakonske kazne.

„Ako se plasman ne reši, pčelarstvo će se ugasiti jer nemate kome da prodate svoj proizvod kada obmanuti potrošači kupuju šećerne vodice“, zaključuje predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.