Posledice "Zelenog dogovora" po konkurentnost domaće industrije

Porez na proizvode sa visokim emisijama ugljenika uticaće negativno na 11,8 odsto srpskog izvoza u EU

EkologijaInvesticijeSrbija

8.2.2023 17:56 Autor: Milica Rilak 2

Porez na proizvode sa visokim emisijama ugljenika uticaće negativno na 11,8 odsto srpskog izvoza u EU Porez na proizvode sa visokim emisijama ugljenika uticaće negativno na 11,8 odsto srpskog izvoza u EU
Primena Carbon border adjustment mechanism (CBAM) negativno će delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u Evropske unije, uključujući i one iz... Porez na proizvode sa visokim emisijama ugljenika uticaće negativno na 11,8 odsto srpskog izvoza u EU

Primena Carbon border adjustment mechanism (CBAM) negativno će delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u Evropske unije, uključujući i one iz Srbije.

Naime, u pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom (gvožđe i čelik, aluminijum, đubrivo, električna energija i cement) Srbija je rangirana kao 16. partner EU, dok su proizvodi tih sektora činili 11,8 odsto našeg robnog izvoza, upozorio je ekonomista i urednik stručnog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ivan Nikolić.

Nikolić je za Biznis.rs skrenuo pažnju da se na polju „zelenog dogovora“ u EU stvari odvijaju daleko brže nego što se u našoj javnosti percepira, s obzirom na to da od 1. oktobra počinje simulirana implementacija CBAM mehanizma, dok efektivna naplata poreza na proizvode sa visokim emisijama ugljenika počinje 2026. godine, za preduzeća iz EU kao i za ona iz trećih zemalja.

„To je posebno važno kada se uzme u obzir to da se CBAM mehanizam odnosi na industrije u kojima je potrebno mnogo investiranja i prilagođavanja kako bi se očuvala konkurentnost“, rekao je Nikolić u razgovoru povodom analize koju je objavio u najnovijem broju MAT.

U tom radu ukazao je na zabrinutost koja vlada u Evropi zbog američkih klimatskih subvencija od 369 milijardi dolara preko Zakona o smanjenju inflacije (IRA), koje bi, zajedno sa rastućim cenama energenata u Evropi, mogle značajno da umanje konkurentnost kompanija sa Starog kontinenta.

„Industrijski plan zelenog dogovora u EU i mehanizam CBAM su zapravo odgovor na te izazove, ali ti procesi se trenutno odvijaju na štetu zemalja koje nisu u EU, uključujući i našu zemlju. Države EU dobile su besplatne fondove za pomoć kompanijama u procesu ‘ozelenjavanja’ proizvodnje koji se mere milijardama evra, preko različitih fondova, dok je pitanje kakav će biti odnos prema zemljama kao što je Srbija“, rekao je Nikolić za naš portal.

Foto: Pixabay.com

Kada je reč o visini troškova sa kojima se suočavaju kompanije, dobar uvid nudi Nikolićevo objašnjenje funkcionisanja Sistema za trgovinu emisijama (EU ETS), koji postavlja limit za ukupan obim emisija gasova sa efektom staklene bašte koje postrojenja u pomenutih pet sektora mogu kumulativno da emituju.

„Ograničenje je podeljeno na dozvole za zagađenje poznate kao EU emisione jedinice (EUA). Jedna emisiona jedinica predstavlja jednu tonu ekvivalentne emisije CO2. U 2021. godini verifikovana emisija u EU je iznosila 1,33 milijardi emisionih jedinica. Od zemalja u našem okruženju, Hrvatskoj je u 2021. verifikovana emisija od sedam miliona EUA, Bugarskoj 28,9 miliona EUA, a Mađarskoj 17,6 miliona EUA. Ukupan broj emisionih dozvola ETS u EU za period 2021-2030. limitiran je na 32,2 milijarde, a Hrvatskoj je, kao ispodprosečno razvijenoj članici, pripalo 14,6 miliona dozvola do 2030. godine“, naveo je Nikolić u analizi za MAT.

Naš sagovornik ocenjuje da je cilj EU da natera kompanije da slede klimatsku politiku Brisela, i odvrati ih od namere premeštanja kapaciteta u zemlje sa blažim ograničenjima za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte.

Mehanizam je, kako je naveo u analizi za MAT, istovremeno usmeren na podsticanje dekarbonizacije uvezenih proizvoda na isti način kao što se to čini kod industrijskih postrojenja i elektrana iz EU. Zato će se, kako je naglasio, ovakvi proizvodi koji su proizvedeni u procesu koji emituje više CO2 nego što je dozvoljeno u EU prilikom uvoza dodatno cariniti za iznos ovih troškova koje snose proizvođači u EU.

„Zaključak je da se proces ‘ozelenjavanja’ privodi kraju, i sagledavaju se puni efekti tih mera. Što se tiče nas, bojim se da smo previše mali kako bismo se zaštitili. To će negativno delovati na neke delove industrije u Srbiji koji su već ugroženi aktuelnim dešavanjima, poput proizvodnje osnovnih metala. Ona je kod nas u ozbiljnom padu, a može doći do toga da se potpuno zatvori tržište EU za tu proizvodnju„, upozorio je Nikolić za Biznis.rs.

Koliko košta emisiona jedinica?

Cena jedne emisione jedinice EUA se početkom februara ove godine približila rekordnom nivou od 100 evra po toni. Aktuelna procena Reutersa je da bi emisiona jedinica EUA mogla 2023. godine u proseku vredeti 81,4 evra po toni, odnosno 84,1 evro u 2024. godini, naveo je Nikolić u analizi za MAT.

  • MAJA

    8.2.2023 #1 Author

    Mora se neka kontrola uspostaviti

    Odgovori

    • IVAN

      9.2.2023 #2 Author

      Slazem se,mora se sve kontrolisati.

      Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.