Tri načina da Srbija kreira „zeleniji“ i održiviji rast

Koje reforme bi mogle da pomognu u tranziciji privrede Srbije — koja je danas među energetski najintenzivnijim u Evropi i gde je zagađenje koje stvara postalo veliko opterećenje za javno zdravlje — ka održivijem i otpornijem rastu?

Odgovor na to pitanje ponudili su stručnjaci Svetske banke u blogu za izdanje European Perspectives te međunarodne finansijske institucije – Samir Akbar, koji je zadužen za pitanja zaštite životne sredine i glavni ekonomista za Srbiju Lazar Šestović.

Pozivajući se na izveštaj Svetske banke „Podrška tranziciji Srbije ka zelenijem i otpornijem rastu“ (Supporting Serbia’s Transition to Greener and More Resilient Growth), Akbar i Šestović zaključuju da su tri ključna načina za uspešno sprovođenje zelene tranzicije u Srbiji: implementacija cene ugljenika zasnovanog na sistemu EU za trgovinu emisijama, sprovođenje sektorskih reformi, uključujući i usvajanje novog Zakona o zaštiti vazduha, kao i jačanje institucionalnog okvira.

Kada je reč o cenama ugljenika, autori analize ocenjuju da, s obzirom na jake trgovinske veze sa EU, Srbija treba da se pripremi za usklađivanje sa klimatskim ambicijama EU, a posebno sa Mehanizmom za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), za koji se očekuje da će biti uveden 2026. godine.

„Implementacija cene ugljenika zasnovanog na sistemu EU za trgovinu emisijama omogućila bi Srbiji da se proaktivno pripremi za predstojeći CBAM i ponudi manje skup put ka zelenim reformama. Kao ugovorna strana Energetske zajednice, Srbija je usvojila Mapu puta za dekarbonizaciju, obavezujući se da će uspostaviti neophodan regulatorni okvir za primenu cena ugljenika do 2026. godine. Usvajanje cena ugljenika bi takođe generisalo fiskalne prihode koji bi se mogli koristiti u zemlji za podsticanje ulaganja u nove, produktivnije privredne sektore sa nižim intenzitetom ugljenika, podstičući rast BDP“, ukazali su Akbar i Šestović u blogu.

Što se tiče sektorskih reformi, naglašavaju da Srbija treba da ojača zakonodavstvo za čitav spektar pitanja kvaliteta vazduha.

„Ovo bi uključivalo usvajanje novog Zakona o zaštiti vazduha i podršku specifičnim ciljevima smanjenja emisija u energetskom, industrijskom i transportnom sektoru, kao i često zanemarene emisije koje proizilaze iz poljoprivredne prakse“, ukazali su Akbar i Šestović.

Skrenuli su pažnju na značaj poboljšanja upravljanja otpadom i razvoj cirkularne ekonomije, kao i poboljšanja energetske efikasnosti.

„Reforme su takođe potrebne za finansiranje zelenih sektorskih intervencija… dodatne potrebe za finansiranjem mogu se zadovoljiti usvajanjem principa ‘zagađivač plaća’, i tako podvući odgovornost onih koji zagađuju za cenu uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi“, naveli su Akbar i Šestović u analizi.

Naglašavaju da je stvaranje jačeg institucionalnog okvira od vitalnog značaja za kreiranje održivije srpske privrede i ispunjavanje različitih međunarodnih obaveza zemlje.

„Na primer, kada Srbija odluči da usvoji sopstveni sistem određivanja cena ugljenika, moraće da ima robustan okvir za merenje, izveštavanje i verifikaciju za emisije GHG (gasova sa efektom staklene bašte)“, naveli su Akbar i Šestović.

„Kroz sektorske reforme, ustanovljavanje troškova zagađenja i jačanje institucija, Srbija bi ojačala napore za prolazak kroz zelenu tranziciju, povećala otpornost zemlje na klimatske promene i poboljšalja zdravlje i dobrobit svojih građana“, zaključili su autori analize.