Preduzetnicima rok do 15. decembra za prelazak na ličnu zaradu

Preduzetnici koji žele da pređu na model vođenja poslovnih knjiga uz isplatu lične zarade, prema kalendaru Poreske uprave imaju rok do 15. decembra da podnesu zahtev za ovakav način poslovanja za sledeću godinu.

Privrednici koji se odluče za isplatu lične zarade dužni su da u određenom roku podnesu obaveštenje putem elektronskog portala Poreske uprave.

Poreski obveznici – preduzetnici svoje poreske obaveze mogu da plaćaju na tri načina: na paušalno utvrđen prihod, samooporezivanjem i putem isplate lične zarade. Odluku o tome kako želi da plaća svoje poreske obaveze preduzetnik je dužan da iznese Poreskoj upravi zaokruživanjem odgovarajuće opcije na osmoj strani obrasca “Jedinstvene registracione prijave pravnih lica i drugih subjekata i registracije u jedinstveni registar poreskih obveznika“ (JRPPS), prilikom registracije preduzetničke radnje u Agenciji za privredne registre (APR).

Ukoliko se preduzetnik opredeli za isplatu lične zarade za narednu godinu dužan je da na proknjiženi novčani iznos kao svoju platu plati i porez, kao i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Na ličnu zaradu se obračunavaju i plaćaju isti doprinosi kao i na zaradu zaposlenih, odnosno doprinos za PIO 24 odsto, doprinos za zdravstvo 10,3 odsto i doprinos za slučaj nezaposlenosti 0,75 procenata, i porez od 10 odsto.

Kada je preduzetnik istovremeno i zaposleni treba da plati samo doprinos za PIO 24 odsto i porez od 10 procenata. Razlika u odnosu na obračun zarade zaposlenog je u koeficijentima za preračun sa neto na bruto iznos.

Kada je reč o prednostima isplate lične zarade u odnosu na druge modele koji su na raspolaganju preduzetnicima, poreski savetnici kažu da se na kraju godine plaća porez na prihod od samostalne delatnosti u iznosu od 10 odsto.

Oni privrednici koji se ne opredele za isplatu lične zarade plaćaju oko 46 odsto poreza i doprinosa na ostvareni neto rezultat. Takođe, treba napomenuti da preduzetnik koji sam sebi isplaćuje ličnu zaradu ima pravo da raspolaže novčanim sredstvima na osnovu ostvarene dobiti.

“Preduzetnik koji sam sebi isplaćuje ličnu zaradu može da odredi kolika će ona biti. U tom slučaju, ako ima visoku dobit neće plaćati porez na celu dobit već samo na osnovicu koju sam sebi odredi. Takozvani preduzetnici knjigaši imaju mogućnost da se opredele da im lična zarada bude na nivou minimalne osnovice doprinosa, što za tekuću 2023. godinu iznosi 35.025 dinara. Međutim, prednost je i pored niske neto zarade to što preduzetnik svoju neraspoređenu dobit može isplaćivati bez obaveze plaćanja poreza. Takođe, ovo je isplativ model za delatnosti koje se odlikuju visokim neto rezultatom”, navodi poreski savetnik Aleksandar Trifunović.

Jednom kada se preduzetnik opredeli za isplatu lične zarade i obavesti Poresku upravu, ta prijava ostaje važeća dok se ne preda obaveštenje o prestanku. To znači da preduzetnik koji želi da bude na ličnoj zaradi i u narednim godinama ne mora ponovo o tome da obaveštava Poresku upravu.

Međutim, ono što predstavlja problem svim preduzetnicima već dugi niz godina je što ukoliko kao paušalci pređu limit od šest miliona dinara moraju da budu na samooporezivanju, odnosno nemaju mogućnost da izaberu model isplate lične zarade.

“Na ovaj problem, koji predstavlja opterećenje za preduzetnike, ukazivali smo više puta, a vrlo je lako rešiv”, rekla je nedavno na panelu o preduzetništvu u Srbiji članica Upravnog odbora Digitalne zajednice Sofija Popara.