Premijer Srbije apelovao na građane da racionalno troše vodu i struju

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut je, nakon sednice Štaba za vanredne situacije koja je sazvana zbog visokih temperatura i niskog vodostaja reka u zemlji, izjavio da je situacija u ovom trenutku potpuno stabilna.

On je novinarima rekao da su na sednici Štaba razgovarali o istorijski najnižem vodostaju Dunava, kao i o energetskoj bezbednosti, prenosi N1.

„Neophodno je da se održi stabilnost energetskog sistema, koja je trenutno potpuno obezbeđenja, i da se obezbedi funkcionalost plovnog režima, odnosno da imamo plovnost niz Dunav, ali i da se održi veza sa sistemom kanala Dinav-Tisa-Dunav, i tu će ‘Srbijavode’ i ‘Vojvodinavode’ najviše da rade“, kazao je Macut.

On je istakao da intenzivno rade na praćenju situacije, kao i da su „svi uključeni, svi dobili zadatke i izaći će sa konkretnim primerima šta ko treba da radi“. Ponovo je apelovao na građane da racionalno troše vodu i električnu energija, s obzirom na to da, kako je naveo, vodostaj diktira proizvodnju struje na nivou đerdapskih hidroelektrana.

On je najavio još zasedanja Štaba i naglasio da se trude da stanovništvo ništa ne oseti i da ne trpi.

„Trudimo se da se to ne oseti, za sada nemamo nikakve mere prema građanima, zato je i apel takve vrste, da damo opšte upozorenje da situacija nije naivna, ali nije ni zabrinjavajuća u toj meri. Prema tome, stanovništvo u ovom trenutku neće trpeti, ali ostaje preporuka i molba da racionalno trošimo naše resurse“, rekao je Macut.

Evropa u strahu od restrikcija

Snabdevanje strujom u Evropi ulazi u kritičan i komplikovan period, budući da niski vodostaji evropskih reka ne ugrožavaju samo rad hidroelektrana, već i nuklearki i termokapaciteta. Mađarska obustavlja rad nuklearke Pakš, što predstavlja opasnost za čitav evropski elektroenergetski sistem jer je van snage 2.000 megavata.

Izvršni direktor za upravljanje i tržište u Elektromreži Srbije Duško Aničić kazao je za RTS da je za sada u evropskom sistemu potrošnja niska, ali da se to stalno menja.

„Najveći izazov predstavlja veče, nakon zalaska sunca, kada nema proizvodnje iz solarnih izvora. Tad je najveći izazov za sve operatore sistema da u tom trenutku imaju balans između potrošnje i proizvodnje“, objasnio je Aničić.

Kada je reč o snabdevanju potrošača u Srbiji, stanje je, kako kaže, dosta bolje nego u regionu. Elektromreža Srbije trenutno pumpa električnu energiju u reverzibilnoj hidroelektrani u jezero, kako bi ta energija kasnije mogla da se koristi u periodu najvećeg izazova, odnosno u večernjem vrhu.

Govoreći o zemljama koje trenutno najviše uvoze električnu energiju, među kojima su Italija, Mađarska, Austrija, deo Nemačke i Hrvatska, Aničić je istakao da Srbija uvozi malo i objasnio da cena električne energije varira tokom dana. „Trenutno je u ovim satima to u nekom minimumu, zato i EPS kupuje tu energiju i pumpa gore na jezero“, naveo je Aničić.

On je potvrdio da su prethodnih dana stizali zahtevi za pomoć od zemalja iz okruženja. Mađarski operator tražio je pomoć pre nekoliko dana, a juče je isti zahtev uputio i hrvatski operator prenosnog sistema.

„Imali smo rezerve da im damo u večernjem vrhu, tako da je to jedna od procedura – da u slučaju problema jedni od drugih operatora sistema isporučuju havarijsku energiju da bi sistem bio stabilan„, objasnio je Aničić.

Kada je reč o merama Elektromreže Srbije, navodi da važe procedure po kojima kad god je na snazi crveni meteoalarm kompanija prelazi u stanje pripravnosti.

Plan isključenja u Mađarskoj već na snazi

Inače, Mađarska je već stavila na snagu plan isključenja, pre svega velikih industrijskih potrošača ukoliko ne smanje potrošnju, a isto za danas najavljuje i Rumunija. U Srbiji je snabdevanje, prema svemu navedenom, trenutno stabilno, ali apeli za štednju električne energije važe, kao i u drugim zemljama, naročito u narednih desetak dana, dok ne prođe aktuelni toplotni talas.

Direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Slavko Dimović izjavio je za RTS da gašenje reaktora predstavlja složen inženjerski postupak koji se sprovodi po strogim procedurama, te da sa stanovišta nuklearne sigurnosti i bezbednosti nema posledica po stanovništvo, ali da postoje tri problema.

„Jedan je vezan za ksenonski gas, koji stručnjaci nazivaju nuklearnim otrovom, jer može da izazove probleme kakve smo imali u Černobilju. Ponovno pokretanje reaktora traje od dva do sedam dana. Ako se to uradi naglo, može doći do termičkog naprezanja, stvaranja mikronaprslina u strukturi čelične posude, kao i do pojave vazdušnih čepova ili vodenih udara“, naveo je Dimović.

On ističe da se u slučaju Rumunije i Mađarske sada čeka porast vodostaja Dunava, a da je jedina posledica ekonomska, posebno za Budimpeštu, koja ima veliki udeo nuklearne energije u svom energetskom miksu.

„Kada je reč o nuklearnoj bezbednosti i sigurnosti, možemo da budemo apsolutno mirni. Procedure su vrlo stroge i precizne. Mađari i Rumuni imaju veliko znanje u oblasti nuklearne energije, koje baštine još iz sovjetskog perioda“, objasnio je Dimović.

Govoreći o tome šta u praksi znači gašenje reaktora, naveo je da se u svetu sve više napuštaju otvoreni sistemi rashlađivanja, u kojima su potrebne velike količine vode – od 100 do 150 kubnih metara u sekundi za hlađenje tercijarnog kruga.

„Ide se ka izgradnji takozvanih rashladnih tornjeva, koji smanjuju potrošnju vode za hlađenje nuklearnih elektrana na dva do tri odsto. Zbog toga se sve više pomera izgradnja nuklearki sa kontinentalnih reka ka obalama mora i okeana. Postoji i koncept korišćenja ventilatora za hlađenje, ali to može imati druge probleme, poput veće potrošnje električne energije“, ukazao je Dimović.

Dodao je da postoje i reaktori četvrte generacije, koji su u fazi završnih ispitivanja za komercijalnu upotrebu, a kod kojih se umesto vode koriste rastopljene soli, tečni metali ili gasovi pod pritiskom. Prema njegovim rečima, ta tehnologija bi mogla da bude primenjena u narednih desetak godina.

„Jedino je moguće ulaganje u nuklearnu energiju, jer i kod termoelektrana koristite vodu, ako govorimo o uticaju na hidropotencijal. Kada govorimo o alternativnim izvorima, Bugarska, na primer, može da nadomesti deo proizvodnje iz obnovljivih izvora jer ima dobar sistem akumulacije električne energije preko baterijskih sistema“, rekao je Dimović.

Ukazao je i da će u izboru moguće lokacije za nuklearnu elektranu u Srbiji biti važni brojni faktori – geomorfologija tla, klimatski uslovi, količina padavina, blizina i udaljenost reka, ali i izbor tehnologije i tipa reaktora.

„Neophodno je, kao i kod izgradnje Pakša 2, imati zatvoren sistem hlađenja, odnosno rashladne tornjeve, gde će biti potrebno dva do tri odsto vode koja se sada koristi u otvorenim rashladnim sistemima. Srbija može da očekuje nuklearnu elektranu 2040. godine“, zaključio je direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Slavko Dimović.