Prihodi proizvođača jabučastog i koštičavog voća rastu iz godine u godinu, uprkos padu izvoza

Jabuka se u Srbiji gaji na više od 25.000 hektara. Prema rečima stručnjaka, u srednje rodnim godinama proizvede se oko 400.000 tona, a prinos dostiže i više od 15 tona po hektaru. Za domaće potrebe dovoljno je oko 220.000 tona jabuka.

Srbija trenutno najviše jabuka izvozi u Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Španiju, Portugal i Veliku Britaniju.

Ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju projekta Velika mala privreda (USAID) Zlatko Jovanović u razgovoru za Biznis.rs kaže da je izvoz poljoprivrednih proizvoda prošle godine bio manji za 200 miliona evra u odnosu na 2022, što se najviše osetilo u sektoru voćarstva.

“Nakon višegodišnjeg rasta, u 2023. godini je izvoz voća i povrća iz Srbije bio skoro 100 miliona evra manji nego 2022. Glavni uzroci pada su manji izvoz na tržište Rusije, inflacija koja pogađa sve lance, ali i generalno pad potrošnje na velikim tržištima”, objašnjava Jovanović.

On kao primer navodi sektor jabuka, gde su cene u u proseku ostale iste, ali je zbog manjih količina izvoz sa više od 100 miliona evra u 2022. pao na oko 80 miliona prošle godine, te smo samo u tom sektoru izgubili 20 miliona evra.

„Najveći problem je u tome što naše ključno tržište – Rusija, postaje sve manje dostupno, što zbog konflikta, što zbog njihovih brzo rastućih proizvodnih kapaciteta. Mi smo izgubili u poslednjih pet godina otprilike polovinu tržišta jabuke u Rusiji. Sa druge strane, osetno rastu neka druga tržišta kao što su Saudijska Arabija, Velika Britanija i Bliski istok“, ističe Jovanović.

Slična situacija je i u sektoru koštičavog voća, jer je količina robe koja je izvezena u 2023. na tržište Rusije dramatično manja nego u prethodnih pet godina. Za te kulture brza diversifikacija tržišta je preko potrebna, u nekim slučajevima i promena sortimenta.

Ukupni prihodi u delatnosti gajenja jabučastog i koštičavog voća u 2020. godini iznosili su 9,18 milijardi dinara (9.188.075.000), u 2021. iznos je bio 11.042.210.000 dinara, a u 2022. godini prihod je premašio 13 milijardi dinara (13.028.168.000).

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, gajenjem jabučastog i koštičavog voća u Srbiji se bavi 275 firmi.

Najuspešnije preduzeće, prema dobiti u 2022. godini, u ovoj delatnosti bio je Zlatni Plod SP d.o.o iz Sinoševića. Ova mlada firma počela je sa radom 2019. godine, a uspeh je zabeležila u relativno kratkom roku kada je od minusa od 757.000 dinara u 2020. godini došla do 659.000 dinara u 2021. Poslovni rezultat od 187.589.000 dinara u 2022. godini stavio je ovo preduzeće na prvo mesto liste najuspešnijih u delatnosti gajenja jabučastog i koštičavog voća.

Poslovanje u delatnosti trgovine na malo farmaceutskim proizvodima u apotekama
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Rezultat poslovanja	Broj zaposlenih
ZLATNI PLOD SP DOO	1.665.146.000	187.589.000	5
FRUEKO DOO NOVI SAD	698.802.000	110.247.000	57
PODRUM PALIĆ HLADNJAČA DOO	328.267.000	60.884.000	16
DOO Pan Harvest Gakovo	930.966.000	58.576.000	49
AL DAHRA RUDNAP DOO IRIG	1.067.031.000	45.024.000	47
MODESTY FRUITS d.o.o.	116.135.000	44.214.000	3
PIK JUŽNI BANAT DOO BELA CRKVA	1.130.341.000	27.067.000	139
MIROSLAV NIKOLIĆ PR GRUŽA AGRAR	204.394.000	17.591.000	26
DONERRA DOO RUMA	173.751.000	17.322.000	16
CHERRY TRADE 2018 DOO	47.800.000	16.471.000	5
BIOGROUP DOO JAZAK	128.615.000	15.860.000	11
NAŠA JABUKA DOO	184.382.000	14.790.000	12
GRINHEM – AGROMARKET DOO KRAGUJEVAC	22.907.000	11.765.000	0
APPLE ONE DOO BEOGRAD-NOVI BEOGRAD	41.852.000	11.520.000	2
BIOSTAR KD VOJVODA STEPA	88.326.000	10.352.000	7
GINJA DOO	45.935.000	8.866.000	4
REAGRO d.o.o.	14.985.000	8.025.000	2
ATOS FRUCTUM DOO MALA REMETA	1.027.941.000	8.004.000	70
TERRA OPTIMA d.o.o. Topola	752.471.000	6.440.000	26
Cherries and quinces doo	19.968.000	5.803.000	8
*svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima

Na drugom mestu najuspešnijih nalazi se Frueko d.o.o iz Novog Sada. Iz ove kompanije poručuju da imaju tradiciju poslovanja dužu od 35 godina u voćarstvu i vinogradarstvu. Prekretnicu u poslovanju Frueko doživljava 2006. godine kada su zasađeni voćnjak kruške i oraha u Šidu. Iste godine podignuta je ULO hladnjača kapaciteta 3.000 tona.

Kada je reč o poslovnom uspehu, on se u poslednje tri godine nije mnogo menjao. Dobit kompanije Frueko iznosila je 101.221.000 dinara u 2020. godini, zatim 110.980.000 dinara u 2021. godini, da bi do drugog mesta liste CompanyWall došla sa rezultatom od 110,2 miliona dinara u 2022.

Treće mesto najuspešnijih u delatnosti gajenja jabučastog i koštičavog voća zauzima Podrum Palić hladnjača d.o.o. Iz ove firme navode da njihova ponuda obuhvata visokokvalitetne proizvode koji se zamrzavaju i pakuju u vrlo kratkom vremenskom roku.

Podrum Palić hladnjača bavi se gajenjem višanja.

“Višnje dolaze sa naših plantaža koje se prostiru na više od 100 hektara širom Vojvodine, čime se obezbeđuje ujednačen kvalitet i struktura finalnog proizvoda. Zamrznuta višnja se proizvodi od zdravih, celih i svežih plodova, ujednačenog kvaliteta, bez nečistoća. Višnje prolaze kroz proces pranja, sortiranja, kalibriranja i iskoštičavanja. Višnja se proizvodi kao duboko zamrznuta višnja bez dodatnih šećera, aditiva i veštačkih boja”, objašnjavaju iz ove kompanije.

Treće mesto na listi najuspešnijih Podrum Palić hladnjača zauzela je zahvaljujući dobiti iz 2022. godine od 60.884.000 dinara, što je ujedno i najbolji poslovni rezultat u poslednje tri godine. U 2020. ostvareno je 1.478.000 dinara, dok je u 2021. dobit iznosila 5.022.000 dinara.