Najviše robe plasira se na tržište Saudijske Arabije

Prihodi proizvođača jabučastog i koštičavog voća rastu iz godine u godinu, uprkos padu izvoza

AgrobiznisIzdvajamoPoslovanjeSrbija

28.2.2024 11:27 Autor: Ljiljana Begović 9

Prihodi proizvođača jabučastog i koštičavog voća rastu iz godine u godinu, uprkos padu izvoza Prihodi proizvođača jabučastog i koštičavog voća rastu iz godine u godinu, uprkos padu izvoza
Jabuka se u Srbiji gaji na više od 25.000 hektara. Prema rečima stručnjaka, u srednje rodnim godinama proizvede se oko 400.000 tona, a prinos... Prihodi proizvođača jabučastog i koštičavog voća rastu iz godine u godinu, uprkos padu izvoza

Jabuka se u Srbiji gaji na više od 25.000 hektara. Prema rečima stručnjaka, u srednje rodnim godinama proizvede se oko 400.000 tona, a prinos dostiže i više od 15 tona po hektaru. Za domaće potrebe dovoljno je oko 220.000 tona jabuka.

Srbija trenutno najviše jabuka izvozi u Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Španiju, Portugal i Veliku Britaniju.

Ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju projekta Velika mala privreda (USAID) Zlatko Jovanović u razgovoru za Biznis.rs kaže da je izvoz poljoprivrednih proizvoda prošle godine bio manji za 200 miliona evra u odnosu na 2022, što se najviše osetilo u sektoru voćarstva.

“Nakon višegodišnjeg rasta, u 2023. godini je izvoz voća i povrća iz Srbije bio skoro 100 miliona evra manji nego 2022. Glavni uzroci pada su manji izvoz na tržište Rusije, inflacija koja pogađa sve lance, ali i generalno pad potrošnje na velikim tržištima”, objašnjava Jovanović.

On kao primer navodi sektor jabuka, gde su cene u u proseku ostale iste, ali je zbog manjih količina izvoz sa više od 100 miliona evra u 2022. pao na oko 80 miliona prošle godine, te smo samo u tom sektoru izgubili 20 miliona evra.

„Najveći problem je u tome što naše ključno tržište – Rusija, postaje sve manje dostupno, što zbog konflikta, što zbog njihovih brzo rastućih proizvodnih kapaciteta. Mi smo izgubili u poslednjih pet godina otprilike polovinu tržišta jabuke u Rusiji. Sa druge strane, osetno rastu neka druga tržišta kao što su Saudijska Arabija, Velika Britanija i Bliski istok“, ističe Jovanović.

Foto: Pixabay.com

Slična situacija je i u sektoru koštičavog voća, jer je količina robe koja je izvezena u 2023. na tržište Rusije dramatično manja nego u prethodnih pet godina. Za te kulture brza diversifikacija tržišta je preko potrebna, u nekim slučajevima i promena sortimenta.

Ukupni prihodi u delatnosti gajenja jabučastog i koštičavog voća u 2020. godini iznosili su 9,18 milijardi dinara (9.188.075.000), u 2021. iznos je bio 11.042.210.000 dinara, a u 2022. godini prihod je premašio 13 milijardi dinara (13.028.168.000).

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, gajenjem jabučastog i koštičavog voća u Srbiji se bavi 275 firmi.

Najuspešnije preduzeće, prema dobiti u 2022. godini, u ovoj delatnosti bio je Zlatni Plod SP d.o.o iz Sinoševića. Ova mlada firma počela je sa radom 2019. godine, a uspeh je zabeležila u relativno kratkom roku kada je od minusa od 757.000 dinara u 2020. godini došla do 659.000 dinara u 2021. Poslovni rezultat od 187.589.000 dinara u 2022. godini stavio je ovo preduzeće na prvo mesto liste najuspešnijih u delatnosti gajenja jabučastog i koštičavog voća.

Poslovanje u delatnosti trgovine na malo farmaceutskim proizvodima u apotekama
Ime preduzećaUkupni prihodiRezultat poslovanjaBroj zaposlenih
ZLATNI PLOD SP DOO1.665.146.000187.589.0005
FRUEKO DOO NOVI SAD698.802.000110.247.00057
PODRUM PALIĆ HLADNJAČA DOO328.267.00060.884.00016
DOO Pan Harvest Gakovo930.966.00058.576.00049
AL DAHRA RUDNAP DOO IRIG1.067.031.00045.024.00047
MODESTY FRUITS d.o.o.116.135.00044.214.0003
PIK JUŽNI BANAT DOO BELA CRKVA1.130.341.00027.067.000139
MIROSLAV NIKOLIĆ PR GRUŽA AGRAR204.394.00017.591.00026
DONERRA DOO RUMA173.751.00017.322.00016
CHERRY TRADE 2018 DOO47.800.00016.471.0005
BIOGROUP DOO JAZAK128.615.00015.860.00011
NAŠA JABUKA DOO184.382.00014.790.00012
GRINHEM – AGROMARKET DOO KRAGUJEVAC22.907.00011.765.0000
APPLE ONE DOO BEOGRAD-NOVI BEOGRAD41.852.00011.520.0002
BIOSTAR KD VOJVODA STEPA88.326.00010.352.0007
GINJA DOO45.935.0008.866.0004
REAGRO d.o.o.14.985.0008.025.0002
ATOS FRUCTUM DOO MALA REMETA1.027.941.0008.004.00070
TERRA OPTIMA d.o.o. Topola752.471.0006.440.00026
Cherries and quinces doo19.968.0005.803.0008
CompanyWall Finansijski Asistent *svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima

Na drugom mestu najuspešnijih nalazi se Frueko d.o.o iz Novog Sada. Iz ove kompanije poručuju da imaju tradiciju poslovanja dužu od 35 godina u voćarstvu i vinogradarstvu. Prekretnicu u poslovanju Frueko doživljava 2006. godine kada su zasađeni voćnjak kruške i oraha u Šidu. Iste godine podignuta je ULO hladnjača kapaciteta 3.000 tona.

Kada je reč o poslovnom uspehu, on se u poslednje tri godine nije mnogo menjao. Dobit kompanije Frueko iznosila je 101.221.000 dinara u 2020. godini, zatim 110.980.000 dinara u 2021. godini, da bi do drugog mesta liste CompanyWall došla sa rezultatom od 110,2 miliona dinara u 2022.

Treće mesto najuspešnijih u delatnosti gajenja jabučastog i koštičavog voća zauzima Podrum Palić hladnjača d.o.o. Iz ove firme navode da njihova ponuda obuhvata visokokvalitetne proizvode koji se zamrzavaju i pakuju u vrlo kratkom vremenskom roku.

Podrum Palić hladnjača bavi se gajenjem višanja.

“Višnje dolaze sa naših plantaža koje se prostiru na više od 100 hektara širom Vojvodine, čime se obezbeđuje ujednačen kvalitet i struktura finalnog proizvoda. Zamrznuta višnja se proizvodi od zdravih, celih i svežih plodova, ujednačenog kvaliteta, bez nečistoća. Višnje prolaze kroz proces pranja, sortiranja, kalibriranja i iskoštičavanja. Višnja se proizvodi kao duboko zamrznuta višnja bez dodatnih šećera, aditiva i veštačkih boja”, objašnjavaju iz ove kompanije.

Treće mesto na listi najuspešnijih Podrum Palić hladnjača zauzela je zahvaljujući dobiti iz 2022. godine od 60.884.000 dinara, što je ujedno i najbolji poslovni rezultat u poslednje tri godine. U 2020. ostvareno je 1.478.000 dinara, dok je u 2021. dobit iznosila 5.022.000 dinara.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.