Privrednici nekada tražili razvojnu banku i novčanu pomoć, danas hoće kvalitetne puteve i solarne panele

Kada ste pre 10 godina pitali naše preduzetnike šta očekuju od održave, svi su govorili isto – novčanu pomoć ili beskamatne, a još bolje bespovratne, pozajmice Fonda za razvoj. Danas pričamo o podršci za postavljanje solarnih panela i za energetsku efikasnost, a preduzetnici pitaju može li da se izgradi još jedna traka puta, da se ubrza isporuka. To govori o razvoju naše privrede, rekao je na konferenciji uoči proglašenja EY Preduzetnika godine Ivan Rakić, rukovodeći partner kompanije EY za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

Potreba za sofisticiranijim vidovima podrške u suštini govori o tome koliko su domaći privrednici i njihove kompanije „porasli“, osvojili nova tržišta i tehnologije. Na sličan način su se menjali i vidovi podrške države, doduše – sa više ili manje uspeha.

Razvojna banka – ideja i neslavna realizacija

Iza poziva da se osnuje Razvojna banka Srbije pre deceniju i po stajala je zapravo nemogućnost ogromnog dela privrede da se dugoročno zaduži kod poslovnih banaka po iole povoljnijim kamatama. Štaviše, kamate na kredite za likvidnost 2012. godine išle su i do zastrašujućih 25 odsto.

Poređenja radi, u poslednjem kvartalu 2022. godine, dakle u jeku neizvesnosti zbog rasta inflacije i globalnog pooštravanja monetarnih politika, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite iznosila je 5,9 odsto, a kamate su se kretale u rasponu od 4,4 odsto za velika do 8,2 odsto za mikropreduzeća. Ovi podaci Narodne banke Srbije odnose se na kredite za obrtna sredstva, investicione i nekategorisane kredite. Takođe, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite povećana je u tom periodu na 4,8 odsto.

Iako su se brojni ugledni privrednici zalagali za osnivanje „prave“ razvojne banke, država se tog posla prihvatila na neočekivan način. Metals banka, u većinskom državnom vlasništvu, udružila se sa Fondom za razvoj i Garancijskim fondom Vojvodine i promenila ime u „Razvojna banka Vojvodine“. Iako je ideja bila da „podstiče projekte od razvojnog značaja za Vojvodinu“, ta banka je neslavno završila u stečaju 2013. godine, posle niza skandala u vezi sa dodeljivanjem pozajmica i nivoom nenaplativih kredita (NPL) koji je u avgustu 2012. dostigao neverovatnih 62 odsto. Takav razvoj događaja doprineo je tome da se u javnosti više nije ozbiljno diskutovalo o osnivanju Razvojne banke, iako susedna Hrvatska još od 1992. ima Hrvatsku banku za obnovu i razvoj, koja je suštinski razvojna banka.

Subvencije za radna mesta – „strani protiv domaćih“

Subvencije za otvaranje novih radnih mesta jedna su od tema koja najviše zna da uzburka strasti u privrednim krugovima, a debata oko toga da li, koliko i kome treba odobravati subvencije traje koliko i postoji ta mera u našem sistemu – dakle, od 2006. godine kada su, prema istraživanju BIRN „Investicije za investitore“ i podacima iz njihove baze Javno.rs, dodeljene prve subvencije.

Njihovi podaci, inače, pokazuju da je prve godine subvencije dobio isti broj domaćih i stranih kompanija – ukupno njih osam. U međuvremenu se odnos stranih i domaćih „dobitnika“ drastično promenio u korist ovih prvih, što je potvrdilo i jedno od retkih istraživanja na tu temu, koje je sproveo profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović. Njegova analiza subvencionisanja pokazala je da je od 2006. do 2019. država novčano pomogla 202 strana i 96 domaćih investitora, a da su pritom „stranci“ dobili 611, a „domaći“ 44 miliona evra na ime podrške, što je samo učvrstilo brojne domaće privrednike u uverenju da nisu na listi prioriteta države kada se dodeljuje takva vrsta podrške.

Danas su, međutim, aktuelna upozorenja da je potrebno povećati udeo domaćih privatnih investicija u našoj privredi, a analiza investicione klime u Srbiji, koju je za Savet stranih ivnestitora (FIC) uradio ekonomista i nekadašnji premijer Miroljub Labus, ukazuje upravo na njihov manjak.

„Srbija bi morala da ima 25 odsto učešća investicija u BDP-u da bi osigurala stabilan privredni rast od pet odsto godišnje, a da bi postigla takav cilj privatne investicije bi morale da povećaju učešće u BDP-u za tri do četiri odsto“, rekao je Labus tokom prezentacije rezultata analize za vreme predstavljanja Bele knjige FIC, i istakao da javna ulaganja trenutno iznose šest do sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, dok su strane investicije na nivou od pet odsto BDP-a. To znači da nedostaje 12 odsto domaćih privatnih investicija.

IT sektor – priča za sebe

U današnje vreme kada „ili ste digitalni ili ne postojite“, kako je nedavno izjavio direktor Privredne komore Srbije Marko Čadež, treba se prisetiti šta je od države tražio upravo najagilniji sektor domaće privrede. Naime, domaće kompanije iz IT sektora shvatile su 2016. godine da su im strane kolege na domaćem tržištu više od konkurencije. Portal Startit tada je izračunao, na osnovu BIRN-ove baze Javno.rs, da su strane IT kompanije dobile 1,7 miliona evra u periodu od 2009. do 2012. godine. To su iskoristili kao argument da organizuju peticiju koju je potpisalo više od 3.000 članova domaće IT zajednice, sa samo jednim zahtevom – da se otkaže najavljena subvencija britanskoj kompaniji Endava i ukine subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta za IT sektor.

Iza tog zahteva stajao je opravdan strah domaćih IT kompanija da će izgubiti ionako deficitarne kadrove jer neće moći da konkurišu ponudi strane kompanije, koja je pri tome podržana subvencijom države.

Prva i za sada jedina inicijativa da se subvencionisanje radnih mesta ukine bila je uspešna, a Endava je ostala bez 1,6 miliona evra. Interesantno je da to nije dovelo do povlačenja Endave sa srpskog tržišta – oni su i dalje jedna od najuspešnijih kompanija u tom sektoru.

Šta danas država nudi privredi, a šta njoj treba?

Poskupljenje kredita je problem sa kojim su se u poslednjih godinu dana suočili građani, kao i privreda. Ministar privrede Rade Basta je nedavno za Biznis.rs rekao da postoji nekoliko programa koje to ministarstvo sprovodi, i to kroz nabavku opreme, gde se daje bespovratna finansijska pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim privrednim društvima.

„Postoje povoljni krediti koji se plasiraju preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Takođe, posebnu liniju za finansiranje izvoznih poslova i kredite obezbeđene garancijom imamo preko Agencije za osiguranje finansiranja izvoza“, rekao je Basta i dodao da, osim takvih, postoje i različiti instrumenti koje privrednici mogu da koriste, a koji utiču na smanjenje troškova u realizaciji projekata.

Jedna od najvećih baza za informisanje o raspoloživoj podršci je i portal Ministarstva privrede preduzetnistvo.gov.rs, gde su detaljno pobrojani različiti vidovi podrške namenjeni svima od početnika u biznisu do podrške za inovacije, digitalizaciju i zelenu ekonomiju.

Upravo je poslednji segment onaj za koji se danas raspituju brojni privrednici, kao što je na početku priče primetio Ivan Rakić iz EY – a posebno ih interesuje podrška za „ozelenjavanje“ proizvodnje, instaliranje solarnih panela i poboljšanje energetske efikasnosti.

Pomoćnica ministra privrede Katarina Obradović Jovanović objasnila je da je podrška za solarne panele integrisana u Program podrške za nabavku opreme koji ministarstvo realizuje sa Razvojnom agencijom Srbije i komercijalnim bankama.

„Tu se kombinuje sopstveno učešće kompanije, kredit i bespovratna sredstva u visini od 25 odsto vrednosti investicije. Budžet za bespovratnu podršku je 1,4 milijarde dinara, a solarni paneli moći će da se kupe i kroz razvojni program, gde je nivo bespovratnih sredstava oko 20 odsto, a ostatak je kredit Fonda za razvoj. Za taj program planirano je 900 miliona dinara“, rekla je Obradović Jovanović.

Sutra: Srpska privreda traži manje opterećenje zarada i poreski kredit za investicije