Privrednici protiv učestalih zatvaranja objekata prilikom inspekcijskih kontrola

Privrednici se poslednjih meseci žale na česte inspekcijske kontrole, kao i na zatvaranje objekata zbog tehničkih ili administrativnih propusta.

Predstavnici udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ (ZPPS) kažu da je učestala praksa da se legalni objekti zatvaraju na 15 i više dana, čak i kad su u pitanju administrativno-tehnički propusti, a ne suštinski prekršaji ili utaje.

„Privrednici su takođe izloženi veoma visokim novčanim kaznama, pri čemu se ne uzima u obzir ekonomska moć privrednog subjekta. Istovremeno se neregistrovani subjekti, koji predstavljaju crno tržište i nelojalnu konkurenciju, retko kontrolišu, a novčane kazne za njih su vrlo male“, navode iz udruženja.

S obzirom na to da je u toku procedura izmene seta zakona, udruženje ZPPS  je podnelo inicijativu Ministarstvu finansija i Ministarstvu privrede da se ukine odredba o zatvaranju živih biznisa jer se krši Ustavom zagarantovano pravo na rad. 

„Od Ministarstva privrede, kao resornog, očekujemo da se obezbedi privredni ambijent u kojem će biti isplativije raditi kao registrovan privredni subjekat, nego neregistrovani – „na crno“. Ključnu ulogu u tome imaju inspekcijski organi koji bi trebalo da postupaju prvenstveno savetodavno i da budu partneri legalnoj privredi koja ih plaća, a represivan faktor prema neregistrovanom tržištu“, ističu iz udruženja  „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.

Kada je reč o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti, prema regulativi se pretpostavlja da je u objektu privrednika prilikom poreske kontrole uočena neka od nepravilnosti za koje se izriče ovakva kazna.

Kako je ranije za Biznis.rs rekao koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić, vrsta kazne kao što je privremena zabrana obavljanja delatnosti izriče se u slučajevima poreskih prekršaja koje uglavnom utvrđuje poreska inspekcija.

“Ali to je jedna vrsta kazne koju treba razlikovati od potpune zabrane obavljanja delatnosti koja se izriče samo u teškim i retkim slučajevima. To znači da ako je uočeno da u određenom objektu postoje nepravilnosti, kao što je na primer neizdavanje fiskalnih računa, ali u nekom drugom gradu ili na nekoj drugoj lokaciji imate objekat koji se bavi istom delatnošću u kom je stanje redovno, tu ćete nastaviti sa radom”, objašnjava Rajić.

On dodaje da za to mesto gde je uočena nepravilnost može biti izrečena privremena zabrana obavljanja delatnosti u vidu kazne do godinu dana ako se utvrdi da se delatnost obavlja tako da robu i usluge ne prati verodostojna dokumentacija od značaja za utvrđivanje poreza, kao što su otpremnica, faktura, izjava kupca.

Takođe, prema rečima našeg sagovornika, razlog zbog kog vam poreska kontrola može izreći privremenu zabranu je izbegavanje utvrđivanja i plaćanja poreza kada se ne uplaćuje dnevni pazar.

“Može se izreći kazna i ako se na radnom mestu zateknu radnici koji nisu prijavljeni kao zaposleni kod tog poslodavca. Takođe, i za neregistrovanje prometa preko fiskalne kase”, navodi Dragoljub Rajić.

Dužina kazne, odnosno privremene zabrane obavljanja delatnosti, zavisi od toga koliko je puta utvrđena nepravilnost u radu preduzetnika.

Obustava rada od 15 dana izriče se onda kada poreska kontrola prvi put utvrdi greške u poslovanju. Ako se u istom objektu uoče nepravilnosti drugi put kazna se povećava na 90 dana, koja može prerasti na zabranu obavljanja delatnosti do godinu dana, ako se utvrdi da postoje razlozi za kažnjavanje.

Treba napomenuti i da se privremena zabrana obavljanja delatnosti izriče za nepravilnosti utvrđene u periodu od 24 meseca od prve utvrđene nepravilnosti u postupku poreske kontrole.

U slučajevima da poreski obveznik vrši prodaju akciznih proizvoda koji nisu obeleženi na propisani način, izriče mu se mera obustavljanja obavljanja delatnosti u trajanju od tri meseca do jedne godine.

“Potpuna zabrana obavljanja delatnosti izriče se samo u grubim slučajevima nepoštovanja zakona koji su vezani ili za bezbednost ili kada postoji ozbiljna pronevera novca, odnosno gde postoji osnovana sumnja da je neko “prao” ogromnu količinu para. Takođe, najstrože kazne izriču se kada su vršene neke malverzacije većeg obima ili postoji sumnja da je neko utajio porez”, zaključuje poslovni konsultant Dragoljub Rajić.