Prošle godine u Srbiju došlo 100.000 stranih radnika

Privlačnije mesto za traženje posla Srbija je postala pre dve godine nakon zakonskih izmena koje su produžile vreme boravka i rada i digitalizovale proces dobijanja dozvola. U novo poglavlje uređivanja tržišta rada Srbija ulazi pregovorima o radnoj mobilnosti.

Prva zemlja s kojom je Srbija pre nedelju dana pokrenula pregovore za Sporazum o radnoj mobilnosti je Uzbekistan.

„Uzbekistan je zemlja s kojom Srbija želi da ostvari strateško partnerstvo. To je država koja je jedna od najbrže rastućih ekonomija u Centralnoj Aziji, takozvana kapija za prodor u Centralnu Aziju, država sa izuzetno vrednim radnicima, sa radnicima koji, kada odu u inostranstvo i kada se radno angažuju, poštuju poredak društveni, poštuju kulturu, poštuju običaje države u kojoj se angažuju“, rekao je Danijel Igrec, pomoćnik ministra za rad, piše RTS.

Zanimljiv podatak je, kaže on, što u Srbiji, među uzbekistanskim radnicima, postoji nula odsto kriminala, ne postoji nijedan prekršaj, izuzetno su vredni, i to je takođe razlog zašto smo se odlučili za Uzbekistan.

„Treći razlog je taj što je Uzbekistan zemlja koja, pre nego što uputi radnike svoje u druge države, ona tim radnicima omogući obuku, nauči ih jezik države u koju idu, nauči ih običajima te države, upozna ih sa kulturom i tradicijom te države, i pripremi ih u potpunosti da mogu, kada dođu u državu, da se u potpunosti integrišu i da obavljaju svoj posao u skladu sa očekivanjima poslodavaca u tim zemljama“, reči su pomoćnika ministra Igreca.

Očekuje se da Sporazum bude usaglašen do jeseni, jer je za oktobar najavljena poseta predsednika Uzbekistana Srbiji i tom prilikom se očekuje potpisivanje sporazuma.

O drugim zemljama za pokretanje pregovara o radnoj mobilnosti još se odlučuje, ali je cilj budućih sporazuma da sve radne migracije budu u legalnim okvirima. Rastom broja stranih radnika i prijava za jedinstvene dozvole za boravak i rad u Srbiji, kojih je prošle godine bilo više od 100.000, kontrola uvoza radne snage sve je izazovnija.

Srbija je 1. februara 2024. godine počela sa primenom izmena zakona koje su uvele dodatne provere stranih radnika, objašnjava Igrec.

„Ministarstvo za rad vrši proveru nad primenom zakona, vrše se redovne i vanredne inspekcijske kontrole. Ono što smo zatekli do sada jeste da, recimo, strani radnici koji se angažuju u Srbiji često nisu dovoljno upućeni u svoja prava, i Ministarstvo zajedno sa svojim međunarodnim partnerima, sprovodi projekte i obuke kako bi ti radnici bili upoznati sa svojim pravima. Ono što je važno da napomenem jeste da sporazumi o radnoj mobilnosti uvode princip jednakog tretmana, što znači da stranim radnicima ne dajemo nikakva dodatna i veća prava nego što ih imaju domaći radnici u Srbiji“, naveo je Igrec.

Pre angažovanja stranih radnika poslodavci su dužni da sprovedu test tržišta rada pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje i provere da li ima domaćih radnika sa potrebnim kvalifikacijama. Danijel Igrec tvrdi da poslodavci ne zaobilaze tu obavezu. Konstantu potrebu Srbije za stranim radnicima objašnjava izuzetnim privrednim rastom Srbije.

„Kao što znate, suočavamo se sa demografskim izazovima. Stopa nezaposlenosti nam je na rekordno niskom nivou, 8,5 odsto, tako da jednostavno, zbog ekonomskog razvoja, ekonomskog napretka, postoji potreba za angažovanjem dodatne radne snage“, kaže Igrec podsećajući i na Expo 2027.

„Srbija će sledeće godine biti zemlja domaćin izuzetno ozbiljnog globalnog događaja, jednog od najvećih globalnih događaja u toj godini, izložbe Expo 2027, tako da postoji potreba za angažovanjem stranih radnika. Ali naravno, sporazumi o radnoj mobilnosti, to je ono što takođe hoću da naglasim, uvode organizovano zapošljavanje“, naveo je Igrec.

Dodaje da će država imati punu kontrolu i puni nadzor nad angažovanjem stranih radnika.

„Angažovanje stranih radnika će se vršiti na osnovu unapred utvrđenih procedura, i država će imati mehanizme da iskontroliše da se sve sprovodi u skladu sa zakonima i u skladu sa sporazumima. Jedan od problema koji prijavljuju upućeni je da radnici često lako dobiju takozvanu vizu D, koja im je neophodna da dođu u Srbiju da rade, najviše do 180 dana. Nakon toga moraju da dobiju jedinstvenu dozvolu za rad i boravište, koja može da traje najviše tri godine. Međutim, drugi korak je često komplikovan i dovodi do zloupotreba od strane poslodavaca, ucenjivanja radnika, a u ekstremnim slučajevima i do oduzimanja pasoša i ograničavanja kretanja. Za vreme trajanja vize D strani radnik ne može da promeni poslodavca“, objašnjava Igrec.

„Ukoliko neki od stranih radnika, kad mu istekne viza D po osnovu zapošljavanja, ne ispuni uslove za sticanje jedinstvene boravišne dozvole za rad, poslodavac koji ga je angažovao na osnovu vize D po osnovu zapošljavanja ima obavezu da tom stranom radniku obezbedi siguran povratak u svoju zemlju porekla, naravno, uz pokrivanje svih troškova. Takvi slučajevi postoje jer su u proces izdavanja jedinstvene dozvole uključeni i Nacionalna služba za zapošljavanje, koja proverava ispunjenost uslova i Ministarstvo za rad i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje vrši bezbednosnu proveru“, kaže Danijel Igrec.