Raspravi o iskopavanju litijuma pristupiti bez antirudarske histerije

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da se ona iznosi „napolje“ jer to znači i nova radna mesta, ali svaki deo procesa mora da se izvodi uz poštovanje ekoloških standarda, izjavio je akademik i geolog Vladica Cvetković.

Cvetković je u emisiji „Pola sata Demostata“ rekao da se takvo pitanje treba ozbiljno razmatrati, „što znači i proračunavanje koristi i štete“ i bez „antirudarske histerije“, prenosi Beta.

„To nije odluka koja se donosi za jedno popodne, već se mora uraditi i Studija uticaja (na životnu sredinu), mora se videti i stanje na tržištu, i moraju se voditi logični razgovori“, rekao je Cvetković, odgovarajući na pitanje kako komentariše mogućnost da se ruda litijuma koja bi eventualno bila iskopavana u Srbiji ne izvozi, već da se ovde i obrađuje, kao i da to bude praćeno otvaranjem fabrike za proizvodnju litijumskih baterija i električnih automobila.

Kako je saopšteno iz Demostata, Cvetković, koji je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i redovni profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, je istakao da se u razgovorima o iskopavanju litijuma u Srbiji „mnogo toga koristi kao antirudarska priča“.

„Postoji jadikovka o rudnoj renti i kako ćemo mi ‘spasti’ na rudnu rentu, i kako će, eventualno, biti novih radnih mesta i aktivnosti koja će povećati naš BDP, ali ‘sve je to ništa u poređenju sa onim što će dobiti kompanija’, to se isto priča za Kineze i Zijin u Boru. Ipak, morate da razmišljate o alternativama – ako vam je alternativa da rudno ležište ostane u zemlji, živite na livadi i nemojte nikad vaditi rudu iz tog velikog nalazišta, ali onda nema kuknjave kad vaš paradajz nema ko da kupi… Naravno, ja bih bio vrlo nesrećan da se bilo koja ruda vadi samo za rudnu rentu“, istakao je Cvetković.

Komentarišući činjenicu da su projekat Jadar kompanije Rio Tinto u Srbiji pratile brojne dezinformacije, Cvetković je rekao da je ta kompanija nije imala „strategiju komunikacije“.

„Iz otpora jednom projektu došlo se do potpuno bezumne agende da tražite zabranu istraživanja bora i litijuma u čitavoj Srbiji, i to tako što najpre pitate spinovano javno mnjenje, uplašeni neuki narod da li mu se sviđa litijum… Iz prve ruke mogu da kažem da litijum nije ništa toksičniji niti problematičniji od drugih metala koji se eksploatišu, čak imate mnogo, mnogo opasnije metale koji mogu da izazovu veliki problem za životnu sredinu“, kazao je Cvetković.

Cvetković je naveo da je „opšta sramota“ što nije obelodanjena Studija uticaja projekta Jadar na životnu sredinu.

„Ne postoji nigde zakon o geologiji bez Studije uticaja na životnu sredinu, to je nužno da bi se prešlo iz faze istraživanja u fazu eksploatacije. Postoji nekoliko projekata u Evropi koji su u odmakloj fazi, recimo ‘Barozo’ u Portugalu… U Nemačkoj, takođe, ima projekat gde je dobijena dozvola za eksploataciju litijuma… Ali ovde kod nas je najpre bilo zastrašivanje, recimo, tvrdilo se: ‘Od rudarstva odustaju sve zemlje, mi ćemo biti samo kolonija’… Strah je već raširen i neko ko želi da priča o tome na argumentovan način odmah biva proglašen za lobistu“, naveo je Cvetković.

On je istakao da se u slučaju svih rudarskih projekata, bilo da je reč o domaćim ili stranim kompanijama, moraju poštovati ekološki standardi, odnosno težiti onome što se naziva „ekološki održivo“, ili „zeleno rudarstvo“.