Roditeljski dinar za vannastavne aktivnosti poskupljuje

Ako je suditi po budžetu za 2024. godinu prihodi od roditeljskog dinara za vannastavne aktivnosti srednjoškolaca biće značajno uvećani u odnosu na prethodne godine i iznosiće čak 3,6 milijardi dinara, što praktično znači da će ovi troškovi u velikoj meri uticati na njihove novčanike.

Drugim rečima postoje indicije da će primera radi, ekskurzije ili pak neke sportske ili kulturne aktivnosti biti značajno skuplje nego što su ih do sada plaćali. Da je to izvesno, mnogi roditelji su imali priliku da se uvere na predstavljanju planova za narednu godinu u kojima su na primer, neki troškovi u poređenju sa ovom značajno veći, piše Blic.

Ti troškovi sada neće biti više u sferi nagađanja jer će srednjoškolske institucije od 2024. godine uključuju u sistem redovnog budžetskog praćenja i izveštavanja, što do sada nije bila praksa.

Možda zbog toga iznos od 3,6 milijardi dinara koje roditelji treba da „ubace“ u budžet od vannastavnih aktivnosti zbunjuje javnost, uključujući i onu stručnu, pa i Fiskalni savet. Ta stavka je sastavni deo sredstava od prodaje dobara i usluga srednjih škola i po prvi put ulazi u plan redovnih neporeskih prihoda, a tu brigu neće imati porodice osnovaca.

Razlog za to je što njihove obrazovne institucije ostaju van sistema redovnog izveštavanja, što bi po dosadašnjoj praksi, moglo da znači da se to izdvajanje neće značajnije uvećavati.

Van sistema ostaju i fakulteti, što praktično znači da o prihodima ali i rashodima nije moguće dobiti mesečne informacije tokom godine već samo u zvaničnom budžetskom planu i po isteku godine u završnom računu. Naravno, pod uslovom da je realno predstavljeno.

Sve u svemu treba da se zna da je plan da redovni neporeski prihodi u 2024. godini budu na nivou od 172 milijarde dinara, što je međugodišnji rast od 27,5 milijardi dinara. U njih spadaju prihodi od imovine, takse,novčane kazne, zarada od prodaje nefinansijske imovine.

Poskupljuje školovanje srednjoškolaca?

Najveći deo ovog povećanja je posledica uključivanja prihoda srednjoškolskih ustanova u sistem redovnog budžetskog izveštavanja, a iz plana državnih finansija može se videti da je reč o 22 milijarde dinara.

Taj iznos se dobija uvidom u budžetski plan Ministarstvo prosvete, sabiranjem sopstvenih prihoda korisnika državnih para odnosno srednjih škola od 2,7 milijarde, transfera od drugih nivoa vlasti u iznosu od 15 milijardi i roditeljskog dinara za vannastavne aktivnosti od 3,6 milijarde.

Stručnjaci smatraju da je dobro uključivanje institucija srednjeg obrazovanja u redovno praćenje prihoda ali i rashoda. Ipak, rezervu stavljaju upravo u delu vezanom za visinu prihoda iz roditeljskog dinara za vannastavne aktivnosti, za koje procenjuju da su značajno veći nego prethodnih godina, i da mogu da bitno uvećaju troškove školovanja srednjoškolaca. To posebno potencira Fiskalni savet koji u svojoj oceni budžeta za 2024. godini sumnja da se čak radi i o tehničkom propustu.

„Procenjeni iznos od 3,6 milijarde dinara je višestruko veći nego što je po ovom osnovu naplaćivano u prethodnim godinama (dok nije bio deo budžetskog plana), što ukazuje na mogućnost tehničkog propusta. S obzirom na to da je unapređenje budžetskog izveštavanja proces koji zahteva vreme imamo razumevanja da se mogu dogoditi i određeni tehnički propusti poput ovog. Naredni korak budžetskog unapređenja bio bi preciznije projektovanje prihoda od roditeljskog dinara, za koji ima osnova da je višestruko manji. U svakom slučaju, u ovom trenutku uključivanje pomenutih prihoda važnije je od procenjivanja iznosa, tim pre što nema uticaj na ukupan budžetski rezultat. Zato smatramo da je iznet budžetski plan kredibilan i zasnovan na principima opreznog i odgovornog budžetiranja“, kaže Fiskalni savet.

Izvor iz vlade pak navodi da je je računica od 3,6 milijardi dinara napravljena na osnovu procena srednjoškolskih institucija.

„One su zbog inflacije dali procenu da su narasli i troškovi za vannastavne aktivnosti i zato je roditeljski dinar u poređenju sa prethodnim godinama veći. Drugim rečima, resorno ministarstvo prosvete i vlada su se rukovodili njihovim sugestijama vezanim za projekciju prihoda po ovom osnovu“, objašnjava sagovornik iz Nemanjine 11.

Inače, u neporeske prihode, pored redovnih, spadaju i vanredni i oni od indirektnih korisnika. U prvu grupu spada novac od dobiti javnih agencija i javnih preduzeća kao i dividende, i to u vrednosti od 27 milijardi dinara za 2024. godinu, a u drugu, prihodi od prodaje dobara i usluga i transfera između budžetskih korisnika, i to u iznosu od 47,7 milijardi dinara.