Rudarenje kriptovaluta preopterećuje energetske sisteme

U jednom zaseoku leposavićkog kraja, na Kosovu, rano jutros su zaplenjene 272 radne stanice za rudarenje kriptovalutama, prenosi RTS.

Rudarenje kriptovaluta je proces kojim se uz najmoderniju računarsku opremu stvara nova digitalna valuta i troši puno struje. Baš zbog toga, Priština je u decembru, kada je proglasila vanredno stanje na 60 dana zbog krize u distribuciji električne energije, zabranila i rudarenje kriptovaluta.

Stručnjaci procenjuju da će povećanje potrošnje energije zbog rudarenja dovesti do negativnih posledica na više koloseka.

Marko Živković iz kripto-menjačnice ECD objašnjava da su u pitanju supermašine, odnosno superračunari.

„U blokčejn tehnologiji, koja je garant tačnosti svih transakcija koje se dešavaju sa bitcoinom, superračunari rade matematičke funkcije koje su jako kompleksne i na osnovu njih oni potvrđuju tačnost te transakcije i onda dobijaju nagrade“, objašnjava Živković za RTS.

Što je bolji računar, kako je dodao, veće su šanse da će rešiti taj zadatak, što dalje znači da svi ti računari konstantno pokušavaju da reše zadatke i da rade 24 sata dnevno.

Samim tim, 24 sata dnevno troše električnu energiju. Zbog toga, oročeno ili trajno rudarenje kriptovaluta zabranjuje se u pojedinim delovima sveta. Priština je to učinila prethodnog meseca zbog energetske krize.

Ljubiša Mijačić, stručnjak za resurse iz životne sredine, navodi da jedna jedinica koja vrši operaciju kopanja kriptovaluta troši 1,4 kilovata.

„Jedna jedinica troši koliko i jedna TA peć – četiri kilovata snage po satu. Pomnožite brojem jedinica koliko neko može da ima, onda ćete doći do neke razmere koliko je to utroška energije“, objasnio je Mijačić.

I što je kriptovaluta skuplja, potrošnja je veća. Na rudarenje najvrednijeg bitcoina, procenjuje se, odlazi pola procenta globalne potrošnje energije, odnosno onoliko koliko za godinu dana potroši cela Argentina.

Po pravilu, najisplativije je tamo gde je struja jeftinija. Na primer, na Kosovu i Metohiji ili u Kini, gde se rudarilo tri četvrtine bitcoina – do pre nekoliko meseci kada je ova aktivnost u potpunosti zabranjena.

Živković navodi procenu da na posao rudarenja u kućnom nivou može da se uđe sa tri ili četiri hiljade evra, zavisno od kretanja cena kriptovaluta na tržištu i cena elekrične energije. „Ta investicija se, dosadašnje iskustvo je pokazalo, isplaćivala za nekih godinu, dve dana“, napominje Živković.

Ljubiša Mijačić kaže da kopanje kriptovaluta stvara velike vrhunce, u noćnim satima, koji su veliki udarac na elektro-mrežu u Srbiji i u regionu.

„Druga dimenzija ranjivosti je kako utiče na emisiju gasova. Ako se nastavi sa ovim trendom, sam princip i ono što želimo kao civilizacija – dekarbonizacija će biti pod velikom pretnjom. Jednostavno, neće moći da se dogodi sa ovako velikom tražnjom“, objašnjava Mijačić.

Dosadašnje iskustvo pokazuje da se granice konstantno pomeraju. U poslednjih pet godina, potrošnja energije samo na rudarenje kriptovaluta povećala se 10 puta. Ka još većem rastu vodi to što pored bitcoina raste vrednost i drugih digitalnih valuta, piše RTS.