Setva pšenice u Srbiji kasni, prošao optimalni rok

Najskuplja setva pšenice do sada u Srbiji nije završena iako je prošao kraj oktobra, što je optimalni rok da se završi taj posao ali bi, prema procenama dela poljoprivrednika, moglo biti zasejano oko 50.000 hektara više nego prošle jeseni.

Setva kasni zbog otežane berbe kukuruza koju je ometala dugotrajna kiša, rekao je predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić za agenciju Beta.

Dodao je da su zbog suše u proleće podbacili su prinosi drugih useva, pa je gubitak na proizvodnji pšenice bio manji nego na drugim kulturama, zbog čega su neki poljoprivrednici odlučili da povećaju površine pod pšenicom.

Prema grubim procenama, kako je naveo, setva je obavljena na oko 70 odsto površina i nije isključeno da ove godine bude zasejano više od 700.000 hektara, što je više nego prošle godine kada je bilo zasejano oko 650.000 hektara.

Rekao je i da su poljoprivrednici smanjili količine mineralnog đubriva, koje se koristi prilikom setve, jer je preskupo, a smanjena je i upotreba deklarisanog semena što utiče na prinos.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, sa druge strane, ne veruje da će se posejati više pšenice nego prošle godine jer, kako je rekao agenciji Beta – proizvodnja nije isplativa.

„Ove godine samo za 300 kilograma đubriva za jesenju setvu treba oko 40.000 dinara jer je kilogram od 124 do 140 dinara, a kilogram pšenice koja je sada najskuplja košta od 35 do 40 dinara, što znači da za kilogram đubriva treba prodati minimalno tri-četiri kilograma pšenice“, rekao je Kleut.

Kleut je rekao da je većina poljoprivrednika ove godine prodala pšenicu po ceni od oko 35 dinara po kilogramu i, ako su imali dobar, prosečan prinos od 4,2 tone, mogli su da ostvare prihod, manji od 150.000 dinara po hektaru.

„Cena je sada porasla na oko 40 dinara za kilogram, a na okolnim tržištima je duži period bila i 50 dinara, ali zbog zabranjenog izvoza to nije ništa značilo proizvođačima u Srbiji“, rekao je Kleut.

On je rekao da su proizvođači ove godine dosta redukovali upotrebu mineralnog đubriva i da „država može da prevari seljaka, ali ne može zemlju, jer ako se pšenica ne prihrani neće biti roda“.