Skijaši vole i veštački sneg, ali postoje minimalni uslovi i za osnežavanje

Svedoci smo da prirodnog snega na planinama, usled toplije klime, sve ređe ima tokom cele zime. Veštački sneg može da spasi skijašku sezonu, ali samo kada postoje makar minimalni vremenski uslovi za njegovo stvaranje.

Iz JP Skijališta Srbije za Biznis.rs objašnjavaju kada je moguće veštačko osnežavanje, kao i koje su još aktivnosti na raspolaganju zimskim turistima kada se dogodi neočekivano topla sezona.

„Sistem za veštačko osnežavanje čini vodoakumulacija iz koje se crpi voda neophodna za pravljenje veštačkog snega i sistem cevovoda putem kojeg se pod visokim pritiskom voda i komprimovani vazduh dopremaju do uređaja za proizvodnju veštačkog snega – topova i lansera. Topovi, fiksni ili mobilni, kao i lanseri, postavljeni su čitavom dužinom ski staza i ski puteva, kako bi pokrili 100 posto površine namenjene skijanju.

Poznato je da se vodena para podiže u atmosferu, gde se na niskoj temperaturi čestice kristališu i tako nastaje prirodni sneg. Sistemom za veštačko osnežavanje simuliramo jednu takvu prirodnu pojavu. Voda koja se crpi iz jezera, cevovodom se doprema do uređaja za proizvodnju veštačkog snega, iz kojih se pod visokim pritiskom raspršuje u vazduhu i na niskoj temperaturi se te sitne kapljice kristališu i formiraju snežnu pahulju. Za proizvodnju veštačkog snega koristi se isključivo sirova, neprerađena, obična voda bez hemijskih dodataka, kako se ne bi ugrozila prirodna sredina planine, kao i zdravlje korisnika“, objašnjavaju iz ovog preduzeća.

Da bi veštački sneg mogao da se proizvodi potrebni su određeni meteorološki uslovi. Temperatura vazduha mora biti -3ºC temperature vlažnog termometra ili niža.

„Temperatura vlažnog termometra je način merenja temperature vazduha koji uzima u obzir uticaj relativne vlage na temperaturu okolnog vazduha, tako da se smanjenjem vlage snižava temperatura vazduha. U datom slučaju, za proizvodnju veštačkog snega pogodniji je što suvlji vazduh, tako da se voda brže kristališe i proces proizvodnje veštačkog snega je brži. Pogodna je i što veća udaljenost od tla, radi što dužeg vremena kristalizacije, pa su zato topovi i lanseri usmereni od tla na gore“, objašnjeno je iz JP Skijališta Srbije.

Sistem za veštačko osnežavanje radi uglavnom u toku noći. Staze se zatim pripremaju, kako bi ljubitelje skijanja ujutro dočekalo potpuno spremno i bezbedno skijalište. Po potrebi sistem može raditi i tokom dana, kada se uređaji usmeravaju tako da ne ometaju skijaše.

„Minimalna visina snega potrebna da bi mašine za tabanje bile u mogućnosti da pripremaju skijalište je 35-40 cm, prilikom čega se sneg sabija na sloj debljine oko 15 cm. Sistem za veštačko osnežavanje ne radi jednovremeno na čitavoj površini skijališta, već se osnežavanje vrši po deonicama“, navode iz Skijališta.

Međutim, iako se retko dešavaju nisu nepoznate ni godine u kojima je temperatura bila visoka za zimski period, pa je i veštačko osnežavanje bilo nemoguće. Primera radi, to se dogodilo na početku prošle skijaške sezone 2022/2023, te je sezona skijanja počela tek 20. januara.

Međutim, iz ovog preduzeća poručuju da Skijališta Srbije godinama unazad rade na razvijanju i drugih zabavnih sadržaja, kako bi planinski centri bili na usluzi korisnicima čitave godine.

„U ski centru Kopaonik imamo stazu za skijanje sa veštačkom podlogom. Letnja staza dužine 900 metara izgrađena je na postojećoj sa oznakom 3a, uz žičaru Krst. Gornji deo je nešto uži, dok se staza pri dnu širi. Izgradnjom ove staze zaokružen je jedan ceo letnji kompleks, koga pored veštačke staze sačinjavaju avantura park, bob na šinama, tjubing, zip lajn, teretana na otvorenom i biciklističke i kart staze. Pored ovih sadržaja na Kopoaniku, centar Tornik na Zlatiboru ima teren za mini golf, veštačku stenu za penjanje…“, navode iz ovog preduzeća.

Takođe, ukoliko ste ljubitelj biciklizma trebalo bi da znate da su Gondola na Staroj planini, žičara Pančić na Kopaoniku i žičara Tornik na Torniku opremljene nosačima bicikala za planinske biciklističke staze, što olakšava i bavljenje ovom rekreacijom u danima bez snega.