Skupština o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru do kraja 2026. godine

Kontrolisano zapošljavanje u javnom sektoru Srbije produžava se do 31. decembra 2026. godine, predviđa predlog Zakona o budžetskom sistemu koji je Vlada usvojila i poslala Skupštini na odlučivanje.

Država ni u revidiranoj Fisklanoj stategiji 2024-2026. ne predviđa da se upravljanjem brojem zaposlenih sistemski uredi, pa će deo državnog sektora nastaviti da funkcioniše sa manjkom kadra u naredne tri godine, ocenio je Fiskalni savet a piše Beta pozivajući se na Novu ekonomiju. Trenutno važeće zakonsko rešenje predviđa da kontrola zapošljavanja u javnom sektoru važi do kraja 2023.

Ova kontrola podrazumeva da budžetski korisnici mogu da zaposle do 70 odsto onih koji napuštaju javni sektor, bez saglasnosti Vladine komisije. Za svako dodatno zapošljavanje im treba dozvola komisije, s tim da broj zaposlenih na neodređeno ne sme da bude više od jedan odsto veći nego na kraju 2020.

Ocena Fiskalnog saveta je da država produžava zabranu zbog toga što nije uspela da stvori operativne preduslove da se pređe na decentralizovan sistem upravljanja kadrovima, kroz sistematizacije, na osnovu analiza svih delova javnog sektora.

Ukazano je da preterano oslanjanje na ovu meru nesporno ostavlja trajne negativne posledice na kvalitet rada važnih segmenata državnog sektora.

Fiskalni savet je već upozoravao da Poreska uprava nema dovoljno inspektora što može biti jedan od razloga smanjene naplate PDV-a. Međutim, Poreska uprava nije jedina koja uveliko funkcioniše sa deficitom stručnog kadra.

Inspekcijske službe takođe imaju ozbiljne manjkove. Ovom sistemu, kada se izuzmu poreski inspektori i inspektori zaštite životne sredine, nedostaje oko 500-1.000 ljudi, navela je Nova ekonimija.

U zdravstvu jeste bilo povećanje broja zaposlenih nakon izbijanja pandemije (korona virusa), ali važni delovi ovog sistema nastavljaju da funkcionišu sa manjkom medicinskog osoblja, upozorio je Fiskalni savet.

Tako Univerzitetski klinički centar Srbije, najveća pojedina ustanova zdravstvene zaštite, zapošljava 8.100 ljudi (januar 2023. godine), što je 20 odsto manje nego je predviđeno sistematizacijom.

U Ministarstvu zaštite životne sredine (računajući Agenciju za zaštitu životne sredine) je na kraju 2022. po svim osnovama bilo radno angažovano 414 ljudi, što je za petinu manje od sistematizatijom predviđenih 514 stalno zaposlenih.

Fiskalni savet je ocenio da je stvarni manjak verovatno višestruko veći jer bi postojeća sistematizacija morala da se proširi zbog usklađivanja sa EU direktivama.

„Ovi problemi odavno zahtevaju hitnu intervenciju države, ali to ne samo da se godinama ne dešava, već izostaju čak i konkrentni planovi da se oni adresiraju“, piše u oceni Fiskalnog saveta.

Zabrana zapošljavanja uvedena je pre deset godina, u decembru 2013, kao iznuđeno rešenje koje je imalo za cilj da zauzda tadašnje nekontrolisano kretanje mase plata i donese brze budžetske uštede.

Prvobitni planovi su predviđali da zabrana traje dve godine, do kraja 2015.

Zabrana propisana 2013. bila je rigoroznija. Javnom sektoru je bila potrebna dozvola Vladine komisije za svako zapošljavanje, a mogli su da zaposle jednog radnika tek kada ode njih pet.