Slaba platežna moć prosečnog vozača ruši san o novom automobilu

Poremećaji koji su se proteklih godina desili na domaćem, ali i na svetskim tržištima, osetno su oslabili kupovnu moć građana, pa je kupovina novog automobila za mnoge postala samo san, poput onog američkog.

Inače, kad smo već kod Amerike, prema pisanju Bloomberga prosečna mesečna rata za novi automobil porasla je na rekordnih 777 dolara, što je skoro dvostruko više nego 2019. godine. I u Evropi se situacija promenila i obaraju se cenovni rekordi, a u Kini brzi prodor električnih vozila (EV) znači da će potrošači u nekim gradovima morati da „iskeširaju“ više novca.

U Srbiji je situacija takva da se cene novih automobila usklađuju sa kretanjima na svetskom tržištu, i to je redovna praksa, kaže za Biznis.rs Miroslav Vrcelj, menadžer za flotnu prodaju Mercedes-Benz putničkih vozila za Srbiju, BiH i Crnu Goru.

Zbog toga ne treba da čudi što se kupci prilagođavaju novonastaloj situaciji, iako bi svako ko vozi automobil star 10 do 15 godina vrlo rado sebi priuštio neko novo električno vozilo. Međutim, slaba platežna moć prosečnog vozača u Srbiji menja planove.

Osim toga, prema rečima našeg sagovornika, u odnosu na neki prošli period menjaju se i navike kupaca.

„Umesto puke kupovine vozila, oni sve više razmatraju opciju rente ili lizinga. Ova praksa već duže vreme postoji u Evropi i širom sveta. Najčešći načini iznajmljivanja vozila su dugoročna, odnosno duža od 24 meseca, koja uglavnom koriste kompanije, i kratka – do 10 dana (turisti, najam za posebne potrebe i slično). Ovaj trend se polako prihvata i na našem tržištu – na primer, sve više kompanija bira našu Business Solutions ponudu“, kaže Vrcelj i dodaje da je trenutno kod nas uočljiv trend korišćenja vozila na operativni lizing na period od 24 do 36 meseci, gde kompanije odlučuju da uz jasnu ratu i različite opcije finansiranja u svakom trenutku imaju zagarantovanu kompletnu uslugu, uz potpunu kontrolu troškova.

Polovni automobili su kod nas svakodnevica, a nju bismo promenili kada bi standard građana bio viši.

„Činjenica je da je vozni park Srbije stariji u poređenju sa nekim drugim zemljama, kao i da je uvoz polovnih vozila drastično veći od prodaje novih. Pored toga, nestabilnosti na globalnom nivou traju već duže vreme – od pandemije, nestašice poluprovodnika, kašnjenja automobila, do geopolitičke situacije u svetu. Jedna od posledica ovih dešavanja jeste da su se kupci pre odlučivali za polovna vozila umesto novih, pogotovo u situacijama kada im je trebalo brzo rešenje i nisu mogli da čekaju novo vozilo. Automobilsko tržište će i dalje prolaziti kroz fazu prilagođavanja trenutnim i budućim okolnostima“, smatra Miroslav Vrcelj.

Kao što je Biznis.rs već pisao, Srbiju očekuju velike promene zbog prelaska sa vozila koja pokreću motori sa unutrašnjem sagorevanjem na električne automobile. Naš sagovornik smatra da nije lako predvideti šta nas konkretno čeka u narednom periodu.

„Automobilska industrija je u stalnom razvoju i sklona promenama zbog različitih regulativa i novih potreba korišćenja vozila. Šta nas čeka u narednim godinama teško je predvideti, ali je definitivno da su promene neminovne i brže nego što smo mislili. Brend Mercedes-Benz je spreman da ponudi potpuno električnu seriju vozila do kraja decenije, svuda gde to dozvoljavaju tržišni uslovi. Iako je tema elektromobilnosti u Srbiji i dalje u povoju, iz godine u godinu oseća se blagi rast u prodaji EV“, ističe Vrcelj i dodaje da je udeo prodaje potpuno novih vozila na tržištu Srbije u 2022. godini bio 0,75 odsto, dok je u toku 2021. taj udeo bio 0,28 procenata.

„Za samo godinu dana od početka prodaje EV, brend Mercedes-Benz se dokazao kao lider u sektoru potpuno električnih vozila u Srbiji. U periodu od januara do decembra 2022. godine isporučena su 33 potpuno električna putnička vozila, što čini 19,41 odsto ukupne prodaje na domaćem tržištu“, ističe naš sagovornik.

Na osnovu ovih podataka možemo da zaključimo da je prodaja EV u Srbiji na veoma niskom nivou, iako je u porastu. Jedan od razloga je i to što su cene ovih automobila još uvek veoma visoke za prosečnog građanina, uprkos subvencijama koje daje država.

Vrcelj smatra da su državne subvencije za kupovinu EV bitan podsticaj, ali da pored tog finansijskog momenta treba posebno istaći i druge benefite za kupce električnih vozila – na primer, besplatno parkiranje, vožnja žutom trakom, smanjene putarine ili dozvola za ulazak u određene delove centra grada gde je zabranjeno automobilima sa konvencionalnim motorom.