Srbija bi godinu mogla da završi u „plitkoj“ recesiji

Srbija je još u trećem kvartalu ove godine ostvarila negativnu stopu rasta u odnosu na prethodni kvartal, i to kada se isključi uticaj sezone. Ukoliko se to ponovi i u četvrtom tromesečju naša zemlja bi formalno bila u „plitkoj“ recesiji, poput one koja se očekuje u mnogim evropskim zemljama, rekao je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

On je na promociji „Kvartalnog monitora“ (QM) Fondacije za razvoj ekonomske nauke u razgovoru za naš portal istakao da se kratkotrajna recesija predviđa i za Nemačku, i da se radi o privrednom rastu koji se kreće oko nule, što znači da takva recesija neće biti „duboka“.

„Kada je reč o Srbiji, postoji dosta faktora (koji utiču na privredni rast) koji variraju. Recimo, situacija u energetskom sektoru u Srbiji se popravila zbog dobre hidrologije, prisustva vetra i uvoza gasa, pa je proizvodnja električne energije bila bolja nego što je uobičajeno“, dodao je Arsić.

Sagovornik Biznis.rs očekuje da će Srbija ovu godinu završiti sa rastom BDP od 2,5 odsto, dok kao najvažnije trendove u 2022. izdvaja snažno usporavanje privredne aktivnosti i ubrzanje inflacije.

„U narednoj godini očekuje se privredni rast od dva odsto, nešto niža inflacija nego ove godine, stagnacija na tržištu rada i sličan deficit u tekućem bilansu kao ove godine“, naveo je tokom prezentacije novog izdanja QM, čiji je i urednik.

Naglasio je, međutim, da su sve prognoze orijentacione prirode, i da su verovatne revizije, s obzirom na velike neizvesnosti u pogledu toka rata u Ukrajini, ekonomskog rata Rusije i Zapada i drugih nepovoljnih globalnih kretanja.

„Kada je reč o očekivanju da će BDP Srbije u 2023. porasti za dva odsto, što je nešto sporije od 2,5 odsto koliko računaju Vlada Srbije i neke međunarodne institucije, smatramo da razlozi leže u tome da će naša zemlja u novu godinu ući sa minimalnom ili negativnom stopom rasta, dok će se u isto vreme nastaviti sa primenom restriktivne monetarne politike u Srbiji i u Evropi, pa se očekuje da visoke kamatne stope obore investicije i potrošnju. Takođe, u prvoj polovini godine i dalje se računa sa visokom inflacijom, a tu je i rizik od rasta cena energenata i njihove nestašice“, obrazložio je Arsić prognozu rasta za narednu godinu.