Srbija ima etičke smernice za razvoj veštačke inteligencije

Direktor Instituta za veštačku inteligenciju Srbije sa sedištem u Novom Sadu Dubravko Ćulibrk izjavio je da taj institut radi na razvoju algoritama, među kojima je i prevodilac srpskog na 53 jezika, kao i onog za dijagnostikovanje određenih bolesti, i da Institut već sada ima nekoliko patenata.

Ćulibrk je za agenciju Beta rekao da je prevodilac „još u razvoju“, i da je na tom polju još rano da imaju patent, kao i da se, s obzirom na to da je Institut osnovan pre dve godine, očekuje patentiranje i ovakvih tehnologija.

Na pitanje da li je istraživanje veštačke inteligencije skupo, on je odgovorio da je to istraživanje „kao i druga istraživanja u oblasti tehnoloških nauka“.

„Ono što može biti skupo kada se radi o velikim modelima je da se oni istreniraju“, kazao je Ćulibrk, i dodao da Institut primenjuje strategiju korišćenja modela koji su već istrenirani za bazičene primene, a da se kroz adaptaciju takvih modela postiže primena u specifičnim domenima.

U vezi zakonske regulative u Srbiji po pitanju rada na veštačkoj inteligenciji, povodom toga što se u EU i SAD pooštravaju zakonski okviri, Ćulibrk je rekao da se u Srbiji aktivno radi na donošenju zakonske regulative, a smernice su već donete.

„Srbija je usvojila u martu Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije koje imaju za cilj uvođenje preventivnog mehanizma, tako da je važno da ovakve preporuke postoje“, istakao je Ćulibrk, dodajući da se zalaže za globalno partnerstvo i za odgovornu primenu veštačke inteligencije.

Istakao je da Institut ima dobar partnerski odnos sa nemačkom kompanijom Bajer (Bayer), sa kojom razvija različite algoritme u oblasti obrade prirodnog govora, a sa primenom u medicini.

Povodom tehnologija za prepoznavanje lica, po čemu su istraživanja veštačke inteligencije najprepoznatljivija kod građana na svetskom nivou, i izazivaju najviše zabrinutosti zbog ugrožavanja privatnosti, Ćulibrk je rekao da se u Institutu rade „osnovne tehnologije“ za prepoznavanje lica, ali ne i njihove primene.

U okviru Instituta, ova istraživanja su vezana za grupu koja se bavi računarskim vidom.

Na pitanje da li građani imaju nekog razloga za brigu povodom razvoja veštačke inteligencije na domaćem tlu, Ćulibrk je odgovorio da ne misli da građani Srbije imaju nekog razloga da više brinu od drugih, ali da je dobro da „postoji fokus na tome“ na globalnom nivou.

Institut za veštačku inteligenciju Srbije, čije je sedište u Novom Sadu, ima 50 zaposlenih, od kojih je 42 istraživača.