Šta propisuje nova Uredba o kapitalnim projektima koju predlaže Vlada Srbije?

Vlada Srbije pripremila je novu Uredbu o kapitalnim projektima kojom se uvode posebni kriterijumi za njihovu klasifikaciju, obavezna studija opravdanosti, centralizovana baza i Komisija za kapitalne projekte na čijem čelu će biti premijer.

Cilj usvajanja nove Uredbe o kapitalnim projektima je unapređenje pravnog okvira i sistema planiranja i praćenja u skladu sa najboljim međunarodnim standardima, navodi Ministarstvo finansija u obrazloženju.

Kako se dodaje, ove aktivnosti se sprovode u skladu sa zaključcima strateškog političkog dijaloga o reformi javne uprave održanog u oktobru 2024. godine sa Evropskom komisijom, kao i preuzetim obavezama Srbije u procesu evropskih integracija.

Predlog Uredbe objavljen je 10. avgusta, a faza prikupljanja komentara završena je u ponedeljak, 17. avgusta.

Šta su kapitalni projekti?

Kapitalni projekti su novom Uredbom definisani kao projekti izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu, odnosno jedinice lokalne samouprave, uključujući usluge projektnog planiranja koje su sastavni deo projekta, obezbeđivanje zemljišta za izgradnju, kao i projekti koji podrazumevaju ulaganje u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu, a u funkciji su javnog interesa. 

Uredba će se primenjivati na kapitalne projekte koji se u potpunosti ili delimično finansiraju iz javnih sredstava ili zaduživanjem, na one za koje Republika Srbija daje garanciju za izmirenje duga ili izdaje subvencije, kao i za kapitalne projekte koji se u potpunosti finansiraju iz donacija, transfera, finansijske pomoći ili fondova Evropske unije, međunarodnih institucija i organizacija ili drugih država.

Na kapitalne projekte koji se realizuju u sektoru bezbednosti odredbe ove Uredbe se ne primenjuju.

Kapitalni projekti se klasifikuju na osnovu procenjenih troškova, pretežnog korisnika i izvora finansiranja, a mogu biti republički, pokrajinski i lokalni kapitalni projekti.

Da bi se klasifikovao kao republički, procenjeni troškovi kapitalnog projekta moraju da iznose najmanje 20 miliona evra, pretežni korisnik je Republika Srbija i u potpunosti ili delimično se finansira iz javnih sredstava, donacija, transfera, finansijske pomoći ili fondova EU, za njih država izdaje garanciju za izmirenje duga ili izdaje subvenciju.

Pokrajinski kapitalni projekat mora imati procenjene troškove od bar dva miliona evra, pretežni korisnik je autonomna pokrajina i finansira se iz javnih sredstava ili donacija, transfera, finansijske pomoći ili fondova EU namenjenih autonomnoj pokraijini.

Prag procenjene vrednosti kapitalnog projekta od najmanje dva miliona evra je kriterijum koji moraju da zadovolje i lokalni kapitalni projekti, njihov pretežni korisnik mora biti jedinica lokalne samouprave, a izvori finansiranja su ili javna sredstva ili novac EU namenjen jedinici lokalne samouprave.

Ukoliko određeni projekat ne može da se svrsta na osnovu ovih kriterijuma ni u jednu kategoriju, ne smatra se kapitalnim projektom u smislu ove Uredbe.

Centralizovana baza i Komisija

Uredba uvodi centralizovanu bazu kapitalnih projekata koja predstavlja informacioni sistem za upravljanje kapitalnim projektima koji se koristi za evidenciju kapitalnih projekata, unos projektne dokumentacije u svim fazama projektnog ciklusa, ocenu, selekciju, prioritizaciju i praćenje kapitalnih projekata i naknadnu evaluaciju postignutih efekata.

Ovu bazu uspostavlja i njome upravlja Ministarstvo finansija, a resorni ministar donosi akt kojim se bliže propisuje sadržina baze i uslovi za pristup.

Uredba predviđa i osnivanje Komisije za kapitalne projekte koja se definiše kao radno telo vlade koje vrši ocenu, selekciju i prioritizaciju republičkih kapitalnih projekata, prati njihovu realizaciju i nadzire i usmerava postupak upravljanja kapitalnim projektima u cilju efikasnog i delotvornog korišćenja javnih sredstava i ostvarivanja budžetskih ciljeva.

Komisiju za kapitalne projekte obrazuje vlada i čine je predsednik Komisije, zamenici predsednika i članovi Komisije. Funkciju predsednika Komisije obavlja predsednik Vlade Srbije, dok su zamenici ministri finansija, građevinarstva i evropskih integracija.

Za kapitalne projekte na nivou pokrajine formira se posebna pokrajinska komisija, a za lokalne kapitalne projekte komisija jedinice lokalne samouprave.

Prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti

Uredba propisuje da u cilju adekvatne pripreme kapitalnog projekta ovlašćeni predlagač izrađuje prethodnu studiju opravdanosti i studiju opravdanosti za kapitalne projekte za koje se, saglasno zakonu kojim se uređuje planiranje i izgradnja, izrađuju prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti i dostavlja ih u skladu sa odredbama ove Uredbe. Na sadržinu, obim, način pripreme i izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje planiranje i izgradnja. 

Za republičke kapitalne projekte za koje se, saglasno zakonu kojim se uređuje planiranje i izgradnja, ne izrađuju prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti, ovlašćeni predlagač izrađuje prethodnu studiju izvodljivosti i studiju izvodljivosti.

Radi sprovođenja postupka ocene republičkog kapitalnog projekta, uz prethodnu studiju opravdanosti i studiju opravdanosti, odnosno prethodnu studiju izvodljivosti i studiju izvodljivosti koje se izrađuju u skladu sa odredbama ove uredbe, dostavlja se i analiza troškova i koristi kapitalnog projekta (cost benefit analysis).

Ministar finansija donosi akt kojim se uređuje sadržina, obim, način pripreme i izrade prethodne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti, kao i sadržina, način pripreme, izrade i dostavljanja analize.

Projektni ciklus kapitalnog projekta podeljen je na pripremnu i fazu realizacije. Pripremna faza obuhvata predselekciju projektne ideje, analizu predloga projekta, pripremu projekta, ocenu spremnosti projekta i selekciju projekta. Faza realizacije obuhvata realizaciju projekta, korekciju plana realizacije, racionalizaciju projekta, završetak projekta i ocenu efekata realizovanog projekta.

Uredba predviđa i novčane kazne od 50.000 do 150.000 dinara za prekršaje odgovornog lica koje postupi suprotno odredbama ove Uredbe.

Za kapitalne projekte koji nisu završeni do trenutka stupanja na snagu ove Uredbe, a bili su predmet Uredbe o kapitalnim projektima iz 2023, projektni ciklus nastavlja se u skladu sa odredbama ove Uredbe.

Uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, kada prestaje da važi Uredba o kapitalnim projektima iz 2023. godine.