Stiže misija MMF-a: Šta je ispunjeno, a šta nas čeka?

Prva misija Međunarodnog monetarnog fonda bila je u Beogradu krajem marta, dok druga stiže za nekoliko dana i ostaje dve nedelje, a cilj je da se izmeri „prolazno vreme“ kada je reč o sprovođenju stand-by aranžmana vrednog oko 2,4 milijarde evra.

Polovinom godine MMF je konstatovao da su ispunjena tri dogovorena „merila“ (benchmarks) – struja i gas poskupeli su u maju za osam, odnosno 10 odsto, a navedeno je i da je „proširen i potpuno operacionalizovan centralni elektronski javni registar plata i zaposlenih u sektoru obrazovanja“.

Na spisku ciljeva oko kojih su se dogovorili Vlada i MMF tada se, međutim, našlo još devet neispunjenih ili delimično ispunjenih tačaka.

Ključne tačke aktuelnog aranžmana odnose se na promene u domaćoj energetici, ali to nije i jedina tema sporazuma sklopljenog u decembru 2022. godine. Od transformacije Elektroprivrede Srbije (EPS) u akcionarsko društvo preko dodatnog poskupljenja struje i gasa u novembru, pa sve do usvajanja propisa koji je u javnosti poznat kao Zakon o javnim preduzećima – sve su to „structural benchmarks“ ili merila na osnovu kojih se procenjuje ide li sprovođenje aranžmana kako treba ili ne.

Od proleća do danas, kada je reč o „fiskalnim merilima“ kojih je ukupno četiri, ispunjeno je ono koje se odnosi na registar zarada i zaposlenih u sektoru zdravstva. Do kraja januara sledeće godine očekuje se da će zaživeti sličan registar za zdravstvo, ali to ne znači i da će uskoro biti okončan jedan od najdugovečnijih reformskih projekata – kompletiranje registra zaposlenih i zarada u javnom sektoru.

O tome svedoči i činjenica da je nedavno na dnevni red Skupštine stavljen produžetak zabrane zapošljavanja u javnom sektoru kao i prolongiranje uvođenja platnih razreda do 2025. godine.

Na spisku „fiskalnih merila“ nalazio se i cilj da se do kraja jula ove godine usvoji akcioni plan koji bi doprineo da se srednjoročno budžetiranje učini „efikasnijim i više obavezujućim“, ali za sada nije poznato da li se radilo na ispunjenju ove obaveze.

Energetika u aranžmanu – od sedam tačaka samo jedna nije ispunjena

Najveći deo spiska zadataka odnosi se na energetiku, a kasnilo se već sa prvim od sedam „merila“ za uspešno sprovođenje aranžmana. Transformacija EPS-a trebalo da je da se, prema dogovoru sa MMF-om, okonča do februara ove godine, ali je čitav proces trajao do 18. aprila, kada je EPS u Centralni registar hartija od vrednosti upisao ukupno 36,5 miliona komada akcija, nominalne vrednosti 10.000 dinara po akciji.

Dve „tačke“ koje su se odnosile na poskupljenja struje i gasa u maju ispunjene su na vreme, ali su u međuvremenu u sporazum ušla još dva „merila“ – da struja i gas poskupe za osam, odnosno 10 odsto i do 1. novembra. Iako je bilo reči o tome da se sa MMF pregovara da se ta obaveza ublaži ili prolongira, odluke o dodatnim poskupljenjima usvojene su krajem septembra.

Kasnilo se malo i sa sprovođenjem dogovora da Vlada usvoji plan ulaganja po prioritetima i troškovima za energetski sektor za projekte koji bi trebalo da se realizuju u narednih dve do pet godina, ali čini se da je to „pokriveno“ dokumentom koji se zove „Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine“, a koji je usvojen u junu ove godine.

Jedina tačka koja još nije ispunjena odnosi se na obavezu Vlade da do kraja decembra ove godine usvoji plan restrukturiranja EPS-a. Ipak, još ima vremena da se i ta tačka skine sa dnevnog reda u roku, pošto je izbor za direktora EPS ušao u završnicu, jer je prijava kandidata završena još 15. septembra.

Osim fiskalnih i energetskih „merila uspeha“, postojao je još jedan važan dogovor čije ispunjenje je dogovoreno sa MMF-om – usvajanje Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije. Taj zakon, poznat kao „zakon o javnim preduzećima“, usvojen je u septembru, pošto je u junu povučen iz Skupštine kako bi prošao još jedan krug javne rasprave.

Šta nas čeka kad misija stigne?

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, na pitanje čekamo li spremni i zimu i misiju MMF-a, za Biznis.rs odgovara da su povećanja cena struje tokom godine za sada svakako „zadovoljila apetit“ te međunarodne organizacije, ali da treba imati na umu da u ravnoteži treba držati zahteve MMF-a kao kreditora sa jedne strane, finansijske mogućnosti i potrebe države sa druge, ali i mogućnosti građana da sve to izdrže.

Njegova procena je da će se nastaviti „pritisak“ MMF prema domaćem energetskom sektoru.

„To je oblast u kojoj MMF ima poluge uticaja i u kojoj najbolje mogu da se vide efekti, i to govore iskustva iz celog sveta – to je sigurna stavka koju MMF ‘gađa’ u državama koji su domicilni proizvođači električne energije“, kaže Zdravković.

„To je što se tiče dela pitanja o spremnosti za dolazak misije MMF-a, pošto od toga koliko uglja imamo uskladišteno na depoima TENT-a i Kostolca, kao i od toga koliki je nivo akumulacija hidroelektrana, zavisi i odgovor na pitanje da li smo spremni i za dolazak zime„, naglašava Zdravković za Biznis.rs.

Ministarka energetike Dubravka Đedović izjavila je prošle nedelje u intervjuu za „Politiku“ da je energetski sistem spreman za početak grejne sezone, kao i da su „akumulacije na nivou 600 gigavat-časova, a zalihe uglja na deponijama termoelektrana premašile dva miliona tona“.