Ko prvi stiže – misija MMF-a ili predlog budžeta za 2024. godinu?

„Za nekoliko nedelja“ u Beograd stiže nova redovna kontrolna misija, čiji je zadatak da oceni kako teče sprovođenje aktuelnog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), dok je ministar finansija Siniša Mali još tokom rasprave o rebalansu najavio da će „za par nedelja“ u Skupštinu stići i predlog budžeta za 2024. godinu.

Premijerka Srbije je takođe najavila da će novi budžet biti usvojen pre raspuštanja Skupštine zbog vanrednih parlamentarnih izbora, ali će budućoj republičkoj kasi svakako trebati podrška MMF-a. Da li sprovođenje sporazuma sa MMF-om ide po planu ili bi misija u Beogradu mogla da ima više posla nego što izgleda na prvi pogled?

Čini se da su odlukom da se odobri poskupljenje struje u novembru ispunjeni svi ciljevi postavljeni za ovaj period sprovođenja stand-by aranžmana (SBA), ali je Vlada Srbije od poslednje posete misije MMF-a u aprilu povukla niz poteza, uključujući ad hoc povećavanja plata u javnom sektoru i penzija, kao i odluku o isplati pomoći za decu do 16 godina, a po usvajanju rebalansa doneta je i odluka o isplati pomoći penzionerima od 20.000 dinara.

Da li bi ovaj niz ad hoc mera mogao da ugrozi sprovođenje aranžmana vrednog 2,4 milijarde evra?

U izveštaju objavljenom u julu misija MMF-a je poručila da „treba izbegavati ‘odstupanja od fiskalnog pravila’, kao što je nedavna odluka o povećanju penzija u oktobru i januaru“.

Šefica kancelarije u Beogradu Julija Ustjugova (Yulia Ustyugova) je, međutim, pre nekoliko dana u intervjuu za CorD poslala poprilično pomirljivu poruku kada je reč o ad hoc potrošnji.

„Vlada jeste odobrila dodatne mere potrošnje sredinom 2023. godine, ali to nije promenilo fiskalne ciljeve za 2023. i dalje, predviđene stand-by aranžmanom podržanim od strane Fonda. To je zato što će se nove mere finansirati iz dodatnih prihoda, ušteda na drugim stavkama potrošnje javnog sektora, uključujući niže subvencije energetskim državnim preduzećima, kao i ‘ciljanim prihodima’. To znači da je očuvan opšti restriktivni fiskalni okvir planiran za 2023. godinu, i da on podržava dezinflaciju i smanjenje duga“, rekla je Ustjugova.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić objašnjava da misija MMF-a, pre svega, gleda za njih najvažnije podatke u budžetu – kao što su visina fiskalnog deficita i rast javnog duga – kao i da su pre svega zainteresovani za održavanje makroekonomske stabilnosti u Srbiji.

Sledeće godine, prema Arsićevim rečima, fiskalni deficit mogao bi značajno da se smanji, zato što ni ad hoc merama nije povećan sistemski fiskalni deficit.

„Imamo relativno veliko povećanje privremenih rashoda, jer je sve što se daje kao pomoć mladima ili penzionerima na jednokratnoj bazi. Sa druge strane, porast dela zarada u javnom sektoru i rast subvencija za poljoprivredu pokriven je rastom akciza. Takvo povećanje poreskog opterećenja nije dobro iz ugla dugoročnog privrednog rasta, ali to neće povećati fiskalni deficit“, objašnjava Arsić zašto će MMF po svemu sudeći biti blagonaklon u analizi postignutog.

Struktura prihoda i rashoda važna je za dugoročan ekonomski rast, ali to je nešto što se prepušta vladama kako bi mogle da ostvaruju svoje prioritete, objašnjava Arsić.

„Članovi misije će možda da napišu da nije dobro što se javne investicije neselektivno biraju ili neefikasno izvode, što većina projekata kasni ili se cene povećavaju – to će navesti kao primedbu u izveštaju, ali to neće dovesti u pitanje sam aranžman sa MMF-om, dokle god su glavni brojevi u skladu sa dogovorenim“, zaključio je profesor Arsić.

Ceo aranžman zapravo „počiva“ na merama dogovorenim za energetski sektor. Ustjugova je za CorD ocenila da su naše vlasti za sada ispunile sve obaveze vezane za reformu energetskog sektora.

„U toku je proces izbora novog generalnog direktora i priprema se širi plan restrukturiranja EPS-a. Štaviše, tekuća povećanja tarifa za električnu energiju i gas pomažu u obezbeđivanju finansijske održivosti energetskih javnih preduzeća. Ova poskupljenja bi takođe trebalo da pomognu u finansiranju ključnih investicija u narednim godinama koje su, prema nedavno usvojenom planu ulaganja u energetiku, potrebne za povećanje energetske bezbednosti i stabilizaciju proizvodnje električne energije i očuvanje energije“, rekla je Ustjugova.