Strah od gubitka posla sve veći u Srbiji, sedam od deset zaposlenih zabrinuto

Strah od gubitka posla u Srbiji je velik, kao i pritisak na zaposlene da budu što produktivniji. Istovremeno očekivanja zaposlenih i poslodavaca sve se teže podudaraju. 

To je slika radnog okruženja danas, pokazuje istraživanje Šta to radi zaposlene?, koje su u junu 2026. godine sproveli Osiguranik, Infostud, Rezilient i TIM Centar, na uzorku od 3.452 zaposlenih i 842 donosioca odluka u kompanijama u Srbiji. 

Rezultati otkrivaju i da zaposleni među benefitima najviše cene slobodno vreme i fleksibilnost, dok veštačka inteligencija već utiče na broj radnih mesta u pojedinim industrijama.

Nesigurnost posla prati veći pritisak na produktivnost

Svaki šesti zaposleni strahuje za svoje radno mesto, a tri četvrtine kompanija već je uvelo mere štednje ili pojačanog pritiska na zaposlene. Takođe, tek svaki četvrti zaposleni smatra da menadžment otvoreno komunicira o stanju u kompaniji.

Na pitanje da li strahuju da bi u narednih 12 meseci mogli da ostanu bez posla, 16 odsto zaposlenih odgovorilo je da je veoma zabrinuto i da smatra svoje radno mesto ugroženim. Još 55 odsto navodi da oseća manju zabrinutost, iako ne smatra da je direktno ugroženo. Preostalih 29 odsto nema strah od gubitka posla.

Neizvesnost se vidi i kroz poteze koje kompanije preduzimaju. Prema odgovorima zaposlenih, 74 odsto kompanija uvelo je neku meru kao odgovor na poslovnu i društvenu neizvesnost tokom prethodnih godinu dana.

Najčešća mera koju  poslodavci preduzimaju  je povećanje pritiska na produktivnost, koje navodi 44 odsto zaposlenih. Zamrzavanje plata ili povišica istaklo je 32 odsto radnika, obustavljanje novih zapošljavanja 28 odsto, otpuštanja 27 odsto, a ukidanje beneficija 23 odsto zaposlenih.

Neke kompanije su više mera primenjivale istovremeno. U takvim okolnostima izuzetno je važna  i komunikacija sa zaposlenima. Samo 26 odsto ispitanika kaže da menadžment tokom krize otvoreno govori i o dobrim i o lošim rezultatima. Više od polovine, odnosno 51 odsto, misli da informacije dobija selektivno, dok 23 odsto navodi da komunikacije nema i da su prepušteni nagađanjima.

Odgovori pokazuju da osećaj sigurnosti zaposlenih zavisi i od toga koliko razumeju stanje u kompaniji i odluke koje mogu da utiču na njihov posao.

Slobodno vreme i fleksibilnost visoko na listi prioriteta

Kada je reč o pogodnostima koje zaposleni najviše cene, na vrhu su dodatni slobodni dani, koje među najvažnije beneficije svrstava 41 odsto ispitanika. Četvorodnevna radna nedelja i fleksibilno radno vreme važni su za po 40 odsto, a mogućnost rada od kuće za 37 odsto zaposlenih.

Međutim, postoji primetan jaz između želja i onoga što je zaposlenima trenutno dostupno. Fleksibilno radno vreme i  dodatne slobodne dane ima po 29 odsto  zaposlenih, a mogućnost rada od kuće 27 odsto.

Zanimljiv kontrast vidi se i kod tim bilding aktivnosti. Iako ih ima 22 odsto zaposlenih, svega šest odsto ih svrstava među benefitima koji su im lično važni. To je dobar pokazatelj  koliko je bitno da kompanije pri izboru beneficija razumeju šta njihovi zaposleni zaista vrednuju.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje izdvaja se kao najvažnija plaćena beneficija, i to je istaklo 30 odsto zaposlenih, dok ovakav benefit ima 27 odsto zaposlenih u kompanijama. Plaćene dodatne edukacije i treninzi važni su za 23 odsto ispitanika.

Prema odgovorima predstavnika kompanija, većina njih  nije značajno menjala paket beneficija u odnosu na prošlu godinu. Čak 61 odsto njih je zadržalo isti paket, 28 odsto je zaposlenima ponudilo više pogodnosti, dok je 11 odsto kompanija smanjilo paket beneficija. Među kompanijama koje su smanjivale broj beneficija, prve na udaru su se našle tim bilding aktivnosti, dodatne edukacije i treninzi, sportske aktivnosti i fleksibilno radno vreme.

Praksa i mentorstvo prvi izbor za sticanje novih znanja

Iako postoji zabrinutost za sigurnost posla, zaposleni imaju jasne preference kada je reč o razvoju znanja i veština. Učenju kroz posao prednost daje 72 odsto zaposlenih, dok mentorstvo bira 41 odsto, a grupne treninge uživo 36 odsto. Među digitalnim formatima najpoželjniji su online kursevi koje izdvaja 22 odsto ispitanika, dok AI alate kao poželjan način učenja navodi tek sedam procenata.

AI već utiče na radna mesta, ali većina kompanija nema jasan pristup

Veštačka inteligencija je još jedna tema oko koje se pogledi zaposlenih i predstavnika kompanija značajno razlikuju. Dok je 67 odsto predstavnika kompanija vidi kao priliku za veću produktivnost, isto mišljenje deli svega 32 odsto zaposlenih.

Sasvim je zanimljiv i podatak da među zaposlenima 30 odsto smatra da je značaj AI precenjen, dok 31 odsto da ih ne dotiče uticaj.

Smanjenje broja zaposlenih zbog uvođenja veštačke inteligencije do sada je prijavilo svega dva procenta kompanija koje su obuhvaćene ovim istraživanjem. Ipak, taj udeo znatno je veći u pojedinim sektorima: u IT-ju iznosi 13 odsto, a u finansijama, bankarstvu i osiguranju 10 odsto. To pokazuje da uticaj AI-ja nije isti u svim  industrijama.

Kada je reč o očekivanjima kompanija, u IT-ju i finansijama po 24 odsto njihovih predstavnika procenjuje da bi primena AI-ja u narednom periodu mogla da utiče na smanjenje broja zaposlenih. Ipak, reč je o očekivanjima, a ne o već donetim odlukama ili najavljenim otpuštanjima. Istovremeno, samo 15 odsto kompanija sistemski podstiče korišćenje AI alata. Još 30 odsto dozvoljava njihovu upotrebu bez jasne strategije, dok čak 52% nema definisan stav. a  3% ograničava ili zabranjuje korišćenje veštačke inteligencije.

Zato će biti važno da kompanije, uz uvođenje novih tehnologija, ulažu u razvoj veština zaposlenih i jasno komuniciraju kako će se njihov posao menjati.