Nezaposlenost na minimumu, a zaposlenost opada – gde nestaju radnici u Srbiji?

Stopa nezaposlenosti u Srbiji pala je u drugom kvartalu na istorijski nizak nivo od 7,2 odsto, odnosno za 1,7 procentnih poena je bila niža u odnosu na prva tri meseca ove godine.

Ovo smanjenje broja ljudi bez posla trebalo bi da znači da su se u međuvremenu zaposlili i da je broj zaposlenih porastao.

Međutim, taj zaključak u ovom slučaju ne bi bio opravdan jer je većina od 56.100 ljudi koji se više ne vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) zapravo završila u kategoriji koju zvanična statistika vodi kao „osobe van radne snage“. Reč je o većini od 38.200 osoba.

Broj zaposlenih u istom periodu povećan je tek za 4.100 ili za 0,2 odsto.

Ukoliko se podaci iz drugog kvartala ove godine uporede sa istim periodom prošle godine, evidentno je da je broj nezaposlenih smanjen za 17,5 odsto (sa 267.000 na 220.200 osoba), pa je pad stope nezaposlenosti iznosio 1,3 p.p.

Logično bi bilo očekivati da pad nezaposlenosti znači rast zaposlenosti. Međutim, broj zaposlenih je isto tako smanjen i to za 1,6 odsto (sa 2.885.900 na 2.840.100 ljudi). To znači da je stopa zaposlenosti zabeležila pad od 0,6 odsto.

Istovremeno, pad stope stanovništva van radne snage iznosio je 1,3 p.p.

Alhemiju gde su nestali radnici ako nisu ni na spisku zaposlenih niti na listi nezaposlenih razrešava profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić koji objašnjava da je to posledica nekoliko faktora, a pre svega prelaska u neaktivno stanovništvo uz demografske i migracione faktore.

“Stopa nezaposlenosti je na istorijskom minimum i to su na prvi pogled dobri rezultati. Međutim, kada se detaljnije analiziraju, vidi se da stanje nije tako dobro kao što izgleda jer se uporedo sa smanjenjem stope nezaposlenosti smanjuje i stopa zaposlenosti ili apsolutan broj zaposlenih”, navodi Arsić.

To znači da ljudi koji više nisu nezaposleni nisu izgubili taj status jer su se zaposlili, nego su prešli u neaktivno stanovništvo ili je to posledica demografskih faktora.

“Ti demografski faktori se ispoljavaju na dva načina. Jedan je taj što veći deo radne snage ide u penziju nego što ima mladih. Generacija koja sada godišnje ode u penziju broji 75.000 do 80.000 ljudi a nove generacije koje dolaze na tržište rada broje oko 65.000, prosto su malobrojnije. Drugi faktor je pasivizacija radne snage i to je glavni razlog zašto je u drugom kvartalu ove godine nezaposlenost opala”, kaže profesor.

Moguće je, kako dodaje, da određeni uticaj imaju i migracije, ali za ovu godinu još nema dostupnih podataka koliko je ljudi napustilo Srbiju.

Prema njegovim rečima, u drugom tromesečju opadaju formalna, neformalna i registrovana zaposlenost i – iako pad nije veliki – prisutan je u svim segmentima zaposlenosti.

“Ako se gleda po delatnostima, vidi se da je pad koncentrisan na nisko produktivnim delatnostima kao što su tekstilna industrija, industrija automobilskih kablova i slične delatnosti gde poslodvaci više ne mogu da finansiraju troškove rada koji postoje u Srbiji. Zbog povećanja minimalne zarade neka od tih preduzeća prestaju da rade”, navodi on.

Profesor Arsić posebno ističe da registrovana zaposlenost već tri godine stagnira ili blago opada i to je nešto što predstavlja nepovoljnu okolnost za Srbiju.

“Ako gledamo povezanost tržišta rada sa ekonomijom, tu je jača veza zaposlenosti nego nezaposlenosti. Stopa zaposlenosti pokazuje koliko radne snage se progresivno zapošljava u privredi, dok je nezaposlenost parametar pod uticajem demografskih faktora, pasivizacije stanovništva, odustajanja od traženja posla iz nekih drugih razloga, emigracije… Zato je u takvim okolnostima zaposlenost bolji pokazatelj privrednog napretka i stanja u privredi”, objašnjava on.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine, u poređenju sa prethodnim kvartalom, beleži pad u svim regionima: u Regionu Južne i Istočne Srbije sa 13,7 na 10,4 odsto, Regionu Vojvodine sa 8,4 procenata na 6,6 odsto, Regionu Šumadije i Zapadne Srbije sa 8,3 odsto na sedam procenata i u Beogradskom regionu sa 6,5 na 5,6 procenata.

Posmatrano po sektorima, najveće učešće broja zaposlenih u drugom kvartalu 2026. godine zabeleženo je u uslužnom sektoru (60,4 odsto), zatim u industriji (22,2 odsto) i poljoprivredi (11,2 procenata), a najmanje u građevinarstvu (6,2 odsto).

U poređenju sa prethodnim kvartalom, pad učešća zaposlenih beleži sektor Poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (sa 12,2 odsto na 11,2 procenata).

S druge strane, rast učešća zaposlenih beleže sektori Usluga (sa 59,9 odsto na 60,4 odsto) i Građevinarstva (sa 5,8 odsto na 6,2 odsto), dok je sektor Industrije zadržao nepromenjeno učešće od 22,2 procenata.

Tendencije koje važe za opštu populaciju osnose se i na mlade. Broj zaposlenih mladih osoba u razdoblju od 15 do 24 godine manji je u drugom kvartalu za 9.200, a nezaposlenih za 5.700, dok je kod mladog stanovništva van radne snage zabeležen rast i to za 10.900 osoba.

Takav trend doveo je do pada stope nezaposlenosti mladih za 1,1 p. p. i stope zaposlenosti za 1,2 p. p. te rasta stope stanovništva van radne snage za dva procentna poena u odnosu na prvi kvartal 2026. godine.